Пото и Кабенго
Пото и Кабенго је антологија поезије коју је написала награђивана шпанска глумица, модел, песникиња и ауторка Алехандра Ванеса. Дело је 2015. године објавила издавачка кућа Валпараисо. Плашећи се да дам преглед синопсиса, сажетка или објашњења ове књиге, подразумева се да Пото и Кабенго То је пристрасна биографија, предавање о игри речи и љубавно писмо језику.
На први поглед, и без познавања историје иза Пото и Кабенго, Може изгледати да је то чудна, погрешна збирка песама, са вишеструким граматичким грешкама. Међутим, Овај наслов супротставља означено означитељу и проналази начин да се пренесе порука ван линије означене устаљеним језиком., користећи мешавине немачког, енглеског, шпанског и нечег новог.
Оригинс оф Пото и Кабенго
Збирка песама од Алејандре Ванессе прича две приче наизменично: своју и ону о Грејс и Вирџинији Кенеди, пар близанаца који су, због тешке друштвене изолације, створили свој језик за међусобно комуницирање. Грејс и Вирџинија су рођене 1970. године у Колумбусу, Џорџија. Први сати су били нормални, држали су се за главу и имали контакт очима са родитељима.
Међутим, Убрзо након тога доживели су напад, а отац је мислио да болују од неке врсте менталне ретардације.. У страху од најгорег, човек је затражио од лекара дијагнозу, а он је само потврдио своје страхове. Да би заштитио своје девојке, господин Кенеди их је изоловао од света. Незадовољан овим, његово наводно стање је довело до тога да и отац и његова жена препусте своје бебе судбини.
Како да научите да говорите ако вам нико не говори?
И Грејс и Вирџинијини родитељи су радили ван куће, па су своје ћерке оставили на чување баки., који је говорио само немачки. Иако је старица бринула о свим основним потребама близанаца, није се играла и комуницирала са њима, стварајући потребу да малишани сами проналазе свој начин комуникације, јер нису могли да иду у школу или да оду. ни кућа.
Отац је одлучио да их не шаље у школу након што је сазнао да су развили нови језик, што је сматрао напретком у својој менталној ретардацији. Међутим, када је човек остао без посла и причао о својој породици на бироу за незапослене, социјална радница је предложила да своје ћерке одведе код логопеда. Тако су одведени у дечју болницу Сан Дијега.
Откривање лажне дијагнозе
У болници је породица срела терапеута Алексу Крацеа, који им је то одмах рекао Вирџинија и Грејс су имале нормалан ниво интелигенције, чак и изнад просека, пошто су измислиле потпуно нови језик и веома сложена. Ово су врло брзо изговорили, стакато ритам са карактеристикама немачког, веома лош енглески и други звукови.
Ови елементи, додати својим неологизмима и разним идиосинкратичним граматичким модалитетима, То су они које Алехандра Ванеса користи за стварање сваке песме. Ово, барем, у смислу његовог најосновнијег састава, односно: поштовање брзог ритма, игре речима, оригиналних језичких састава и неортодоксних употреба језика.
Емоционални печат говорења без уобичајених речи
Алејандра Ванесса Она наводи да се, пошто је сазнала причу о близанцима Кенеди, осећала поистовећеном са њиховим осећањима, јер је и сама прошла кроз стресну кризу која ју је неколико месеци спречавала да комуницира са људима око ње.
Затим, Почела је да размишља о новом начину гледања на језик, измишљајући речи за себе и своје пријатеље.. Према речима аутора, свака особа говори својим језиком, има своје карактеристичне форме, формуле које се морају поштовати када разговарају са другима.
У једном интервјуу, неко ју је питао зашто је одабрала причу о Поту и Кабенгу ако не говори немачки, енглески или језик који су измислили близанци у својој књизи. С тим у вези, она је одговорила: „Сви ови језици се укрштају у збирци песама, у средини стихова, на збуњујући начин, са намером да збуни и читаоца.”
Пример разговора између Вирџиније и Грејс
„Грејс: Кабенго, падем манибаду пеета.
Вирџинија: Доан нее бада тенгкматт, Пото.”
Узорак поезије који се може наћи у Поту и Кабенгу
“Са још мокрим рукама”
„Мајка бира цифре: шест шест пет нула
седам девет четири четири један,
број који сте позвали не постоји,
провери поново.
Опет шест шест пет нула седам девет четири један,
један мање.
Уз сваки тон тумачите
шта једе, шта се зноји, какав омекшивач, шта.
Одмах се разговор претвара у другу причу:
један за Бога,
за-бог-за,
Бог,
новескуе
не ја.
Y.
Телефон, на поду.
"Руке су суве."
О аутору
Алехандра Ванесса Јурадо Буено је рођена 16. маја 1981. године у Кордоби, Шпанија. Дипломирао је хиспанску филологију на Универзитету у Кордоби, правећи прве књижевне кораке у песничкој радионици коју је водио Пабло Гарсија Касадо у Кордоби Цаса дел Ципрес. Њено стваралаштво као песникиње објављивано је у медијима као што су Мајстор вандализма, голо острво, даждевњак, Мусу, Висећа мрежа од платна, Прима литтера, Минотаур Нотебоокс o Екслибрис.
Његова дела су превођена на енглески и италијански, а добитник је признања попут Прве награде за Суенос де Сан Валентин (2021), Прва награда на ИИИ конкурсу поезије Градског већа Адамуза. (2007), Друга награда ИИ такмичења кратке фикције Царденал Салазар (2004) и Андалуциа Јовен Поетри Призе (2004).
Друге књиге Алехандре Ванессе
Поезија
- Мерилин је желела да буде Марисол (КСНУМКС);
- Пиџама забава (КСНУМКС);
- Бревас новас (КСНУМКС);
- школа монахиња (КСНУМКС).
Уврштавање у антологије
- Радио Варшава. Узорак младе поезије из Кордобе (КСНУМКС);
- Нека сила буде са вама (КСНУМКС);
- Спиннерс (КСНУМКС);
- Песнички четвртак ИИ (КСНУМКС);
- Бити на периферији је такође бити унутра: десет година Тхе Оутскиртс (КСНУМКС);
- Ноћи ракова (КСНУМКС);
- Антологија пољупца, најновија шпанска поезија (КСНУМКС);
- Саис: деветнаест песника из Ла Белла Варшаве (КСНУМКС);
- Живот пред нама (КСНУМКС).
Наративни
- Тхе Богеиман (КСНУМКС).