Ангелица Моралес | Фотографија: Фејсбук профил
Ангелица Моралес Рођен је у Теруелу, а живи у Хуески. Он има веома вишезначан и писац је, глумица и позоришни редитељ. Пише поезија и добитник је неколико жанровских награда. Међу насловима његовог дела су псећа брњица, Мој отац броји новчиће смрт јутјубера o ти ћеш бити следећи. у Март објавите свој нови роман Кућа прекинутих нити. У ово интервју Говори нам о њој и многим другим темама. Хвала вам на вашем времену и љубазности.
Ангелица Моралес. Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш следећи роман, који излази 1. марта је Кућа прекинутих нити. Шта нам говорите о томе и одакле идеја?
АНЂЕЛИКА МОРАЛЕС: Волим да тражим жене које су затрпане заборавом. Понекад случајно налетите на невероватне жене. Неко их је поменуо у чланку или приликом још једне претраге наишли сте на то и онда се појави симпатија. То ми се десило са ликом уметник текстила Оти Бергер. Чим сам почео да читам о његовој уметничкој каријери и његовом животу, био сам фасциниран. Али чињеница која ме је највише дирнула била је његова глувоћа. Није му било лако, а ипак то није била препрека његовом успеху. Морао је да се потруди више од било кога, не само зато што је жена, него што је глува и такође Јеврејка и комуниста.
Од детињства знам у чему је бити мањинска страна, где светлост не постоји. моја тетка Чон била Цоја и сама научила да чита. У то време на крају часа су стављана деца са инвалидитетом или инвалиди. Сећам се да ми је рекао да мора партнер на један сорда и да су морали сами да науче да читају, уз стрип. била је и моја тетка Кројачица, био везан за Отија за те две ствари које су обележиле моје детињство и мој живот. То ме је натерало да јој напишем, упознам је.
- АЛ: Да ли се сећате неког свог првог читања? А прва прича коју сте написали?
АМ: Сећам се читања драма Лорка у средњој школи. Упризоримо и читање његових песама. Када сам то открио осетио сам да се отворио нови свет. Лорка и позориште су ме пробудили а животињска глад према сцени и писању. онда је дошао Пессоа и видео сам другу светлост и тада Валлејо Све је окренуо и ја сам већ остао на оној другој страни коју нико не види, у мистеријама.
Што се тиче први рад Писао сам у средњој школи, када сам имао четрнаест година, а песма посвећена Лорки. Пријавио сам га на конкурс који је институт промовисао те године и победио сам на њему. Пет хиљада пезета од тада. Моја прва књижевна исплата.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
АМ: Има много писаца и сваки је важан у једном тренутку мог живота. За мене поезија је суштинска а у њему су Лорка, Песоа и Ваљехо. Онда ми је на пољу нарације остало Достојевски, Толстој, Херман Хесе, Балзак, Мопасан, Гете, Шекспир, ирена немиросвки... и драга моја анние ернаук који је читао кога нико други није. И наравно, Агота Кристоф, да је обожавам и од када сам је открио живим у облаку емоција. Сад сам нашао Цамила Соуса и ја је волим.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
АМ: Волео бих да се упознам стара сиренанаписао Јосе Луис Сампедро, пливајте са њом у њеној љубавној причи. И дао бих све за створити a Леди Магбет.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
АМ: Не, немам хоби, али више волим да пишем мој сто које има много фигурице вештица, сова, зелених слонова и минијатурне Девице Лурдске коју сам наследио од своје баке Анђеле. Нисам сујеверан, али волим да их видим и када наглас прочитам песму или пасус фикције, волим да замишљам да ми дају своје одобрење.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
АМ: Веома сам рутински и јесам Много дисциплине у радно време. Ујутру читам и пишем поезију и висим необјављена песма умрежавање, дневно. Поподне пишем нарацију и читам.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који ти се свиђају?
АМ: Стварно ми се свиђа. позориште и скрипта.
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
АМ: Тренутно читам две књиге, Краљеви куће од Дефин Де Виган и Авантуре доброг војника Швејка, аутора Јарослава Хашека. Што се писања тиче, ја сам профилисање другог романа о чему још увек не могу да говорим.
- АЛ: Шта мислите како је издавачка сцена и шта је одлучило да покушате да објавите?
АМ: Много књига излази. Постоје много разноликости у погледу гласова и стилова и то је добро. Недостатак је у томе што Мерцадо издавач је препуно а књиге одмах умиру, немају дуг пут јер их одмах замењују друге. Пишем много година, учим; Као што сам рекао, веома сам дисциплинован и веома сам сигуран у свој рад, тако да сам градио каријеру засновану на упорности и труду.
За мене ствари нису увек ишле добро. као и сваки уметник Имао сам неуспехе, пројекти који нису реализовани, одбачени рукописи. Али увек сам био оптимистичан, знао сам како да сачекам и окренем негативу. Неуспех је први корак ка успеху. Али изнад свега, оно што радим је да уживам у свом писању, а не да патим због тога. Неизмерно уживам и Уживам у сваком тријумфу, али не остајем на ловорикама и враћам се послу. Бојим се да сам наиван за писање.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете моћи задржати нешто позитивно за будуће приче?
АМ: Оштрим све, јесам веома пажљив а емпатија ме на срећу прати. као што сам био ацтриз Навикла сам да се стављам у кожу другог и да гледам на све из а уметничка перспектива. Чак и најмањи детаљ има причу иза себе. Увек почињем од малог, јер је мало на крају увек највеће.