1. Илустрација Георг вон Росен.
2. Илустрација ВГ Цоллингвоод (1908)
Дословни превод Хавамал је «Речи Свевишњега o Расправа Свевишњега». То је једна од песама које припадају Поетска едда, колекција од песме списи у старом норвешком који се чувају у Исландски средњовековни рукопис познат као Цодек Региус. Тако да данас причам мало о њему и бирам 25 ових савета диктирао делимично Один јер ... какав је ово живот без Викинга у реду и добро образован?
Хавамал
Збирка песама се разликује по тону и наративној форми. То је велики приручник скандинавске мудрости, где неколико савети о женама, пријатељима, понашању на банкетима, пред гостима, када иду на пут, стандарди гостопримства, света дужност за нордијске народе, и друга питања, као и авантуре одина.
Мислим, шта би могло бити врста Приручник доброг Викинга или неке табеле Одиновог закона, као што су неки стихови написани из перспективе нордијског врховног бога. Штавише, садржај је и једно и друго практична као метафизичка, преведен је на многе језике и постоји много различитих верзија.
Ово је 25 његових прописа.
- Човек који је пред туђим прагом мора бити опрезан пре него што га пређе, пажљиво погледајте његов пут: ко унапред зна који непријатељи могу да седе и чекају га у дневној соби?
- Живјели домаћину! Ушао је гост. Где је седети? Непромишљен је онај ко се пре непознатих портала узда у своју срећу.
- Ватра је потребна онима који су тек ушли чија су колена отупела од хладне хране и чисте одеће, онима који су путовали планинама.
- Вода такође, тако да можете да се оперите пре јела, пешкир и срдачна добродошлица, љубазне речи, тишина с поштовањем како бисте могли да причате о својим авантурама.
- Паметност требају они који путују далеко, лако се испоставља код куће. Низак мозак је често предмет смеха ако седи за столом са мудрацима.
- Човек се никада не треба хвалити својим знањем, боље да буде штедљив у свом говору кад му мудар човек дође у кућу: никад немаш пријатеља вернијег од здравог разума.
- Гост мора бити опрезан кад стигне на банкет, бити тих и слушати, пажљивих ушију, будних очију: тако се мудар човек штити.
- Блажен је човек коме се у животу фаворизује похвала и поштовање свих; лоше савете често дају они злог срца.
- Благо човеку који живи од похвале и знања ужива; зли савети често су се добијали из лошег срца смртника.
- Нема бољег терета за пут од много здраве памети; Најбоље је богатство, чини се, у чудној земљи, штити од беде.
- Нема бољег терета за пут од пуно здраве памети; најгора храна за путеве је прекомерна жудња за алкохолним пићима.
- Тако добро пиво није ни за кога толико добро као што каже да јесте, јер све више и више док човек пије његов суд губи.
- Херон зов заборава онај који се назире на банкетима, суд људима краде; у имању затвореника Гуннлода био сам у перју те птице.
- Био сам пијан, био сам пијан тамо где је мудри Фјалар; Добро се попило ако се после забаве врати суђење људима.
- Тих и замишљен је краљев син и неустрашив у рату; срећан и радостан нека је сваки човек до дана смрти.
- Кретен очекује да ће живети вечно ако избегне да улази у свађе, али старост му даје мало предаха ако копља јесу.
- Будала отвара велике очи кад дође у посету, пршти или не проговори ни реч; одмах након тога, ако попијете пиће, већ имате добру процену.
- Само онај ко је путовао далеко и кроз многа места зна којим судом управља сваки акутни ум.
- Не држите се рога, пажљиво пијте медовину, говорите ако је потребно или шутите; Нико вас неће оптужити за неспретност ако ускоро одете на спавање.
- Прождрљивац који пресуду не зна да користи једе и уништава му живот; Стомак безумног човека је ругло међу разборитим људима.
- Стока добро зна када треба да иде кући и напусти пашњак; али без појма који будала има о томе колико му у трбух стане.
- Зао и зао човек се смеје било чему; али он не зна и морао би да зна какве грешке такође има.
- Нешколовани човек будан ноћу проводи размишљајући о било чему; тако је исцрпљен кад дође јутро, његова беда остаје иста.
- Неуки човек мисли да су пријатељи који се смеју са њим; оно што он не зна је да о њему лоше говоре ако седи међу мудрима.
- Неуки човек који је пријатељ који се смеје са њим; ево шта види кад има парницу: да мало ко говори у његово име.