Гоес тхис Први чланак де еста серија посвећен нашој Средњовековна књижевност. Да, онај који смо једног дана читали у текстовима школских књига, који нам је био тако тежак за разумевање и звучао је тако чудно. Па, радим вежбу самопроцене и опорављам је јарцхас и цантигас де амиго, чији је највиши представник био галицијски трубадур Мартин Цодак. У пролазу се сећам неколико изабраних.
Јарцхас
Ове анонимне песме који су се појавили у КСИ-КСИИИ века су стихови генерално љубавна тема (Постоје и похвале) које су припадале популарној поезији. Певали су их мозарапски (Хришћани који су живели у муслиманским краљевствима Ал-Андалус). После учени арапски песници сакупљао их да би на крају додао своје моакајас (научене песме на арапском језику) као да су а припев.
Обично их приповеда а женски глас то изражава своје осећања Амор за вољену особу која много пута зове habibi („Пријатељ, љубавник“ на арапском). И. обично се обраћа мајци или сестрама питати или се жалити на одсуство те љубави.
Цантигас де амиго
Од XNUMX. до XNUMX. века галицијско-португалски цантигас де амиго поделите карактеристике са јарчама: они су такође љубавне песме са женским гласом који се упућују ка а "пријатељ" (отуда и назив) са којим разговарају не само са мајком, сестрама или пријатељима, већ и са њима елементи природе (таласи, море или дрвеће).
Постоје четири врсте:
- Плесано: традиционалног порекла, изразити радостíда волите и живите и позивају вас на плес.
- Марине или баркароле: кантиге које говоре о мору или у којима девојка разговара са морем.
- Цантигас де ромарía (= ромерíа): везано за ромерíас и ходочашћа у испоснице или светилишта, где су се љубавници некада састајали или излазили.
- Албас: говоре о раздвајањуóн љубавника у зору.
Најпознатији композитор и трубадур био је галицијски Мартин Цодак, који је компоновао седам Цантигас де Амиго у XNUMX. веку.
Оно што јарцхас и цантигас такође деле је симболика и једноставност многих елемената попут природних, који понекад имају љубав или еротске вредности. Ево неколико примера:
Јарцхас
Шта ћу учинити или шта ће бити са мном,
о мој вољени,
не бежи од мене
о мој вољени,
не бежи од мене
***
Толико љубави, толико љубави,
пријатељу, толико љубави!
Сијале су очи болесне
а тако боле!
***
Моја је туга због насилног човека: ако изађем
Видећу се са болестима
не дозвољава ми да се крећем или сам оптужен.
Мајко, реци ми шта ћу да радим.
***
Реци ми:
Кад мој господару, о пријатељи,
ће, богами,
дај ми свој лек?
***
О мајко моја пријатељице
одлази и не враћа се!
Реци ми шта ћу, мајко
ако моја туга не ублажи.
***
Господару Ибрахим,
о ти слатки човече
дођи до мене
ноћу.
Ако не, ако не желите,
Ја ћу ићи к теби
реците ми где
наћи те.
***
Срце ме напушта
О Боже! Хоће ли ми се вратити?
Тако лош (је) мој чудан бол
(колико) је болесно (моје срце), када ће зацелити?
Цантигас
Аутор Мартин Цодак
Таласи мора Виго
Таласи мора Виго,
Јесте ли видели мог пријатеља?
О Боже! Хоће ли доћи ускоро?
Таласи узбурканог мора,
Јеси ли видео моју вољену?
О Боже! Хоће ли доћи ускоро?
Јесте ли видели мог пријатеља
онај за којим уздишем?
О Боже! Хоће ли доћи ускоро?
Јеси ли видео моју вољену,
ко ме толико брине?
О Боже! Хоће ли доћи ускоро?
***
Лепа моја сестра
Лепа моја сестро, пођи са мном
до цркве Виго, где је узбуркано море.
И гледаћемо како таласи, моја лепа сестро, долазе вољно
до цркве Виго, где море бесни.
И погледаћемо таласе, цркву у Вигу, где је узбуркано море
тамо ће доћи, мајко, пријатељу
И погледаћемо таласе, цркву у Вигу, где је бесно море
тамо ће доћи, мајко моја вољена
И ми ћемо гледати таласе.
до цркве Виго, где је узбуркано море.
И гледаћемо како таласи, моја лепа сестро, долазе вољно
до цркве Виго, где море бесни.
И погледаћемо таласе, цркву у Вигу, где је узбуркано море
тамо ће доћи, мајко, пријатељу
И погледаћемо таласе, цркву у Вигу, где је бесно море
тамо ће доћи, мајко моја вољена
И ми ћемо гледати таласе.