Фотографија: љубазношћу Мар Аисе Подеросо.
Моћно море Аиса Она је из Сарагосе, професорка историје и књижевница. Његов последњи роман је ¿Ко је видео сирену? У овом интервју Прича нам о њој, њеној каријери, интересовањима и пројектима. Много хвала за вашу љубазност и ваше време.
Мар Аиса Подеросо - Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш нови роман носи наслов:Ко је видео сирену? Шта нам говорите о томе и одакле идеја?
МИГХТИ СЕА АИСА: То је други случај браће Карденас, који се може читати независно од првог, Достојевски у трави. То су криминалистички романи, смештени углавном у Логроно, град у коме живим двадесет шест година, и глуме Диего Царденас, заменик полицијског инспектора и његова сестра, Луциа, преводилац. Њих двоје су у тешком времену, разочарани животом. Управо њихова међусобна подршка и њихово саучесништво у решавању случајева довешће их до тога да се, мало по мало, нађу.
Постоје и различити микрокосмоси са споредни ликови који су задобили наклоност читалаца попут мртвозорника, Диегових колега полицајаца или Луцие у преводилачкој агенцији. Почео сам да пишем овај други случај, чак и пре објављивања првог романа, јер сам био убеђен да ови ликови имају више путовања; И сам сам хтео да знам у ком правцу ће ићи.
Почетак мојих романа обично ми долази са сликом, блиц. У овом случају то је била она мале сирене на готичкој фасади Сан Бартоломе, прелепе цркве која се налази у центру Логрона. Ту почиње роман. Суочио се са изазовом да задржи суштину првог, али да му да новину.
У овом случају, Диего се суочава са изгледом мртвог старијег пара у својој кући, у нечему што се чини јасним случајем родног насиља. Откриће неких старих писама скривених у тоалетном сточићу, заједно са дневним редом у којем се појављују неки чудни састанци са гатаром, довест ће до преокрета у истрази. Поставке романа воде нас и на места попут Париз или Сарагоса, мој родни град, у којој се увек одвија сцена.
Читаоци ми већ шаљу своје утиске; Они то воле и цене равнотежу између очаравајућег заплета, ликова са којима се осећају пријатно и које желе да упознају, атмосфере и емоција. Чини ми се важним да, поред заплета, читалац може уживати и пронаћи и друге аспекте који настављају да одјекују када се заврши. Још једна посебност су референце на уметност, историју или класични биоскоп, уграђен у саму причу.
Волим што ми говоре да желе да то заврше како би открили мистерију, али да им је, истовремено, жао јер се у роману осећају врло пријатно. Нећу више откривати, боље је да то читаоци сами открију.
- АЛ: Можете ли се сјетити те прве књиге коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
МАПА: Пишем зато што сам читалац. Читалац који је читао и веома радо чита још од детињства. Пре него што сам научила да читам, сећам се прича које ми је бака причала пре спавања. Затим је дошло изрезане приче о Ферандизу. Касније Енид Блитон, Вицториа Холт... И на крају скок на стотине књига које је мој отац имао у књижари. Несумњиво, Агата Кристи Било је то велико откриће. Касније су дошли и други аутори попут Пеарл С. Буцк, Леон Урис, Мика Валтари, Цолетте итд. Од раних дана навикао сам се да сваког петка идем са оцем у књижару и седмично купујем две књиге. Тако сам и ја почео да формирам своју библиотеку. Памтим то као чисту срећу.
Прву причу сам написао са седам година, у другом делу ЕГБ -а. Сећам се јер ми је учитељица дала течај да код куће прочитам њен примерак Мали принц; Осећала сам се као најсрећнија девојка на свету. То ме је охрабрило да напишем своје приче у свеску коју је моја мајка обложила зеленим и плавим папиром.
Током Младост, на неким часовима у којима нам је било тешко задржати пажњу, написао је Романтичне приче за моје сапутнике, смештене у земљу коју су изабрали, остало је на мојој машти. Занимљиво, то је жанр који више нисам додирнуо.
Назад у 2001 Одлучио сам да напишем мој први роман. За моју обуку Дипломирала историју Привукло ме је историјски жанр. Поднео сам је престижној награди, коју, наравно, нисам освојио. Међутим, заиста сам уживао у том путовању у Мадрид како бих рукопис предао самом издавачу. Било је то веома забавно и незаборавно искуство.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
МАПА: Нисам могао да изаберем један; Уживао сам у многим ауторима чије сам књиге читао у различитим фазама и тренуцима свог живота.
Волим књижевност КСИКС и прве половине КСКС: Јане Аустен, Бронте, Флобер, Стендхал, Балзак, Осцар Вајлд, Толстој, Достојевски, Емилиа Пардо Базан, Цларин, Вилкие Цоллинс, Едитх Вхартон, Сцотт Фитзгералд, Форстер, Евелин Ваугх, Агатха Цхристие или Немировски.
Ближе време, могао бих навести многе друге: Исабел Алленде, Цармен Мартин Гаите, Паул Аустер, Донна Леон, Пиерре Лемаитре, Фред Варгас и многи други. Свима им је заједничко то што су ме натерали да уживам, размислим или су ме покренули. Сваки од њих је оставио траг на мене; Учио сам од свих њих. На крају, стил писца гради се од његове личности, искустава и, наравно, читања.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
МАПА: Изабраћу два: Ана Карењина, са којим би водио разговор о животу и љубави. Волео бих да прошетам са њом улицама Санкт Петербурга, мада мислим да је велики Толстој након што смо попили чај можда био узнемирен на крају.
Још један лик са којим бих волео да уживам у вечери је са сјајним Гатсби. Не бих имао ништа против да у вашем друштву обиђем Њујорк. Чине ми се фасцинантни ликови, пуни светла и сенки, ћошкова и нијанси.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
МАПА: Свиђа ми се, ако може, пиши сам и у тишини, али прилагођавам се. Као анегдоту ћу вам то рећи Ко је видео сирену? Завршила сам то у Сарагоси, седећи на софи, затворена иза душека у препуној соби, док су мој муж и деца фарбали и склапали намештај. Понекад не можете да бирате.
Треба ми само добра књига за читање, остало ми је равнодушно.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
МАПА: Постоје места на која се боље фокусирам. У мојој кући Логроно Имам мало сто испред прозора кроз које видим како се дрвеће њише и људи долазе и одлазе; То је место које ми даје мир и где ми је веома пријатно. Ин летоЗаиста уживам у писању у мојој кући у Медрану где имам неке лепе поглед са планине. Ту сам почео Ко је видео сирену? Међутим, Достојевски у трави Настао је током одмора у Винаросу. Тхе март такође је веома инспиративно.
Што се тиче доба дана, више волим да пишем на рано јутро, када сви још спавају, а кућа ћути. Други пут обично користим поподне. Никад увече, онда више волим леер. У мом случају, читање ме храни да наставим са писањем. То је свакодневни чин.
Ја сам учитељ и морам да ускладим посао и породични живот, али Трудим се да пишем сваки дан, чак и ако је то само неколико речи. Верујем, без сумње, да увек можете одвојити време за оно до чега вам је стало и до чега сте страствени.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који ти се свиђају?
МАПА: Као читалац волим наратив и такође уживам у историјски роман. Не искључујем да се једног дана представим као писац са овим жанровима.
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
МАПА:Читам Инстинкт, од Асхлеи Аудраин. То је фасцинантан роман, веома оригиналан. Психолошки трилер који говори о мајчинству и који узбуђује, не оставља вас равнодушним. Са наративне тачке гледишта, употреба приповедача у првом и другом лицу је веома занимљива, као и временски скокови. Препоручујем га, без сумње.
Ја сам са трећим случајем браће Царденас, који се налази у пролеће. Достојевски у трави развија се у јесен и Ко је видео сирену? зими. Међутим, у глави ми се врте нове идеје. За писца постоји узбудљив тренутак: када мислите да можете бити близу добре приче.
- АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени? Да ли мислите да ће се то променити или је то већ учињено са новим креативним форматима?
МАПА: Нема сумње да је стопа објављивања es вртоглави. Постоји неколико врло моћних издавачких група које доминирају тржиштем и мноштво малих и средњих издавача који се морају натјецати с квалитетом или са врло конкретним приједлогом. Међутим, истина је да постоје различити начини на које непознати аутор може доћи до објављивања својих књига. Никада није било толико могућности и прилика као сада. Након објављивања почиње путовање у које аутор мора бити укључен сто посто. Без сумње, друштвене мреже су суштински савезник да се упознате и промовишете своје књиге. Сви знамо да није лако и да је понуда огромна, али за мене, сваки читалац који уложи своје време и новац у вашу књигу је дивна награда То више него компензује уложени труд.
Очигледно, у срцу ми је сан био да објавим. Писац пише зато што ужива у томе, јер воли тај тренутак седења да ствара ликове и приче, јер му је то потребно као дисање. Али, пре свега, пишите тако да је читају, како би и други уживали у њиховим причама.
Истина је да ми се издаваштво чинило недостижним. Дуго сам се посвећивао писању на врло приватан начин, знао је само мој муж. Он је мој први читалац, врло је критичан на најбољи начин и зато верујем у његову процену. Понекад, мора да се догоди нешто што вас тера да направите први корак. У мом случају, то је био губитак двоје мени веома драгих људи за врло кратко време. У том тренутку сам био потпуно свестан да у животу нема тачке без повратка. Кад се све заврши, узимате само оно што сте живели, у чему сте уживали, што сте волели. Мислила сам да не желим да жалим када је било прекасно и да немам шта да изгубим покушавајући.
Истина је да има много људи који пишу и желе да објављују, морамо бити реалисти. Реч је о трци на дуге стазе у којој морате предузети кораке, бити упорни и радити озбиљно на њему.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете моћи задржати нешто позитивно за будуће приче?
МАПА: У сложеном смо тренутку, скоро бих то рекао у промени времена. Као историчар, знам да се кризе дешавају, чак и ако су веома тешке док их живите, и да касније увек долазе боља времена. Барем то желим новим генерацијама. Што се тиче књижевности, уметности или музике, можда најимпозантнија дела настала су у најмрачнијим периодима. Култура је лака, увек штеди.