Емпар Фернандез Рођена је у Барселони 1962. Дипломирала је клиничку психологију и савремену историју и предаје наставу историје на јавном институту коју комбинује са својом улогом писца. Такође потписује сценарије у продукцији историјских документарних филмова. У својој књижевној каријери покривао је разних жанрова, иако је онај који се највише померио био у црни роман. Исто тако, објављивао је наслове како сам тако и у сарадњи са другим ауторима као нпр Пабло Бонелл Гојтисоло (У Сијенфуегос, 17. август или у серији глуми инспектор Ескалона) или Јудитх Пујададо (сатирична дела Планета ЕСО). И дотиче белетристике као и нефикције (на пример, са информативним насловом Бескрајни дан).
Међу његовим делима можемо издвојити, између осталих, и Гуилт Трилоги (Жена која није изашла из авиона, Последњи позив y Проклета истина, то је било номинован за Хаметову награду и освојио Тенерифе Ноир и Цубеллес Ноир), Хотел Лутециа, Пролећна епидемија, То ће бити наша тајна y Страх у телу. У овом интервју говори нам о њој. Много вам захваљујем на вашем времену и љубазности.
Емпар Фернандез — Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш најновији роман је насловљен Страх у телу. Шта нам кажете у њему и зашто ће бити занимљиво?
ЕМПАР ФЕРНАНДЕЗ: Наслов је Страх у телу јер се наслов односи на ужас који обузима родитеље када изгубе из вида мало дете. У овом роману Данијел, аутистични дечак, нестаје, а његова мајка колабира. Чињеница да Даниел има поремећај спектра аутиста Спречава вас да затражите и добијете помоћ и због тога је много теже пронаћи је.
- АЛ: Да ли се сећате неког свог првог читања? А прво што си написао?
ЕФ: Моја прва читања су биле читаве серије (Тинтин, Пет, Седам тајни...). Све их је објавила издавачка кућа Јувентуд у чијем је магацину радио мој отац. И иПрва прича коју сам написао била је насловљена Историја столице и награђен је на школском такмичењу.
- АЛ: Водећи аутор? Можете изабрати више од једног и из свих периода.
ЕФ: Хенинг Манкелл, Патрициа Хигхсмитх, Георгес СименонЈохн Ирвинг или Џојс Керол Оатес, Између осталог.
- АЛ: Који бисте лик волели да упознате и креирате?
ЕФ: Комесар Маигрет и Курт Валландер.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
ЕФ: Имам навику леер пре штампа дана и да делите прва кафа са пријатељима.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
П.Е.: Увек пишем за јутро и тишина апсолутна. не треба ми сто, Само ако треба да се документујем јер се радња дешава пре много година. Пишем у а крилна столица са малим рачунаром, тип Nсвеска.
- АЛ: Које друге жанрове волиш?
ЕФ: Тхе историјски роман, али се односи на савремену историју (19. и 20. век).
Тренутни изгледи
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
ЕФ: Читам мртви град, приредио Сахалин. Пишем једну Малолетнички роман намењен читаоцима од 14 до 18 година, роман сложених и повремено контрадикторних осећања у којима фаталност игра веома важну улогу.
- АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени?
П.Е.: Тешко. Мислим да медији све више покушавају да концентришу интересовање за неколицину имена и издавача. То две велике групе доминирају садашњим издавачким пејзажом омета опстанак оних уредника и писаца који се не појављују у платни списак наведених пословних група.
- АЛ: Како се носите са тренутним тренутком у којем живимо?
ЕФ: Истина је то Све више се плашим околности (еколошки, геополитички, чак и еволутивни као врста). И многе ствари које читам или видим сваки дан забрињавају и не верујем у њих користимо од АИ.