Данас се навршава 180 година од рођења Густава Адолфа Бекера

У дане као што је данашњи посебно се радујем што могу да пишем о књижевности. Разлог, ево: Данас се навршава 180 година од рођења Густава Адолфа Бекера, један од двојице романтичарских аутора који су „васкрснули” романтизам у Шпанији. Друга списатељица, како да је не именујемо: Розалија де Кастро. Заједно су оживели романтизам, који је почео да опада око 1850. године. Због тога се ова два аутора сврставају у категорију постромантичара.

Али хајде да се позабавимо Бекером, укратко ћемо сумирати шта су његова личност и дело значили за књижевност:

1. Написао је многа дела, али је пре свега познат по својим "Риме" y «Легенде», овај други написан у прози.
2. као добар романтичар волео је неколико жена: Јулиа Еспин, Елиса Гуиллен и Цаста Наварро. Оженио се овом другом 1861. године и развео се годинама касније.
3. Умро је са нешто више од 34 године., Нажалост. Нисмо могли дуго да уживамо у његовој књижевности, али је упркос томе постао познат писац међу осталим писцима.
4. Чак и његова поезија је објављена постхумно, тачније 1871. године, пошто су његове прве песме изгубљене у пожару, па је Бекер морао поново да их преписује, стварајући и нове, које је назвао "Књига о врапцима". Након ауторове смрти, његови пријатељи и колеге су преуредили ове списе и објавили их под данас познатим именом: "Риме".

"Рхимес" од Бецкуера

Његове риме су кратке песме, популарне по тону и са доста музикалности у својим стиховима. У њима можете савршено посматрати 4 потпуно диференцирана блока:

• Риме од И до ВИИИ: Они говоре о самој поезији, о песниковом чину писања. Често одражавају потешкоћу коју песник има када је у питању проналажење правих речи које изражавају управо оно што жели да каже.
• Риме од ИКС до КСКСИКС: Они говоре о љубави пуне наде и радости, љубави која се први пут осећа и која узбуђује.
• Римује КСКСКС до ЛИ: Ови, с друге стране, говоре о слому срца и свему што то подразумева.
• Риме од ЛИИ до ЛКСКСВИ: Његове најчешће теме су усамљеност, бол, туга и безнађе.

У овим римама Бекер разговара са витком, плавооком женом ("твој плави ученик..."), са плавом косом и белом кожом. Каже да је то фрустрирана и немогућа љубав, али понекад се жена чини да је сама поезија, оно што није постигнуто, она савршена поезија која се одупире аутору...

Бекерова поезија се веома разликује од раније писане романтичне поезије. Бекер, под а интимни и тајанствени ореол, бежи од типичних сугласничких рима романтичних стихова, и ствара сопствене композиције: краће и краће, директније, природније, не тако усиљене и украшене,...

И сам је о својој поезији рекао ово:

«Природна, кратка, сува, која извире из душе као електрична искра, која речју повреди осећај и бежи; и огољен од вештине,... буди хиљаду идеја које спавају у океану фантазије без дна.

Симболика његове поезије и њена есенцијалност су деловали снажно утицај на ауторе као Хуан Рамон Хименез или они из генерације '27. Стога би се за Бекера могло рећи да је био песник испред свог времена, претеча каснијих кретања, а истовремено и позни романтичар.

У наставку вам остављамо документарни филм о животу и раду ГА Бецкуера. То је само 15 минута, вреди погледати:

https://www.youtube.com/watch?v=ycZT7MsxZkA

Неке од његових рима (КСКСКС, ЛИИИ,

РХИМЕ КСКСКС

У његовим очима се појави суза
а на мојим уснама фраза опроштаја;
Понос је проговорио и његове сузе су обрисане,
а фраза на мојим уснама је истекла.

РИМА КСКСКСВИИИ

идем стазом; она, с друге стране;
Али, када помислим на нашу заједничку љубав,
Још увек кажем: — Зашто сам ћутао тог дана?
А она ће: — Зашто нисам плакала?

Уздаси су ваздух и иду у ваздух.
Сузе су вода и иду на море.
Реци ми, жено, кад се љубав заборави,
знаш ли куда иде?

РИМА ЛИИИ

Вратиће се тамне ласте
на твом балкону њихова гнезда да висе,
и опет крилом до својих кристала
играјући они ће звати.

Али оне које је лет обуздао
твоја лепота и моја радост да размишљам,
они који су научили наша имена...
Они... неће се вратити!

Вратиће се жбунасти орлови нокти
зидове твоје баште да се попнеш,
а после подне опет још лепше
отвориће се њени цветови.

Али оне, подсирене росом
чије смо капи гледали како дрхте
и пада као сузе дана...
Они... се неће вратити!

Вратиће се од љубави у твојим ушима
горуће речи да звуче;
твоје срце из дубоког сна
можда ће се пробудити.

Али неми и задубљени и на коленима
како се Богу клањају пред његовим олтаром,
како сам те волео...; разуздати себе,
овако... неће те волети!