La Уводник Сеик-Баррал, је објавио шта ће бити неки од књижевне вести за месеце септембар, октобар и новембар. Добијају добре вести да се ми бринемо да вас овде обавестимо са мишљењима новина и аутора.
Ако желите да будете упознати са уредничким вестима и / или је Сеик-Баррал међу вашим омиљеним издавачима, немојте престати читати овај чланак.
Вести - наслови по месецима
Септембар
- "Пут пса" аутор Сем Саваге.
- „Врисак у киши“ од Иу Хуа.
- "Каква срамота" аутор Паулина Флорес.
- 2084. Крај света " аутор Боуалем Сансал.
- Запамтите да ћете умрети. Живи" Паул Каланитхи.
Октобар
- "Ја сам овде" Јонатхан Сафран Фоер када имамо информације.
- „Седма функција језика“ Лаурент Бинет
- „Између света и мене“ написао Та-Нехиси Цоатес.
- "Бољи живот" аутор Анна Гавалда.
Новембар
- „Време је за заједничко буђење“ је забио Кирмен Урибе.
- "Лепа Анабел" Лее Кензабуро Ое.
- "Једносмерно. Комплетна поезија » је забио Ерри де Луца.
- „Иренина прича“ је забио Ерри де Луца.
Књига по књига, мишљење по мишљењу
"Пут пса" аутор Сем Саваге
Харолд Нивенсон је малолетни сликар, критичар и покровитељ који размишља о својој каријери. Оно што започиње одбацивањем одређене врсте уметности и горким незадовољством према својој породици, уступа место осећају унутрашњег мира док излази из сјене прошлости и проналази разлог за живот у садашњости. Можда се живот - попут уметности - не мора мерити успехом; можда бисмо требали потражити комаде који недостају између наших грешака и рушевина које, због њих, насељавамо.
Пут пса је лекција из уметности и живота. Сем Саваге на изванредан начин обрађује теме које насељавају његове претходне романе: усамљеност, жаљење и сломљени снови. И, летећи над свиме, књижевношћу.
Рецензије
- „Елегична, елоквентна и интензивна прича о значењу уметника“, Публисхерс Веекли.
- Саваге је написао своје ремек-дело; чврста и изузетна, лепа и истовремено болна анализа старог покајаног интелектуалца », Тхе Стар Трибуне.
- „Савагеова способност лежи у стварању сложених ликова користећи само свој глас“, Лос Ангелес Тимес.
„Врисак у киши“ од Иу Хуа
Првобитно објављено 1992. године,„Врисак у киши“ је потресна прича о преживљавању у првом лицу која детаљно описује бурно искуство клана у руралној Кини; заједљива критика породичних идеала смртно рањене патерналистичке нације, која нас води ка чудесним сложењима људског бића у заједници у пуној трансформацији.
Рецензије
- „Овај први роман Иу Хуа пикселирани је колаж бола и преживљавања“, Киркус критике.
- Писање Иу Хуа није весело. Упркос томе, у емоционално сложенијим фрагментима успева да сцени пружи хумор. Препоручено штиво за широку публику “, Библиотечки часопис.
"Каква срамота" аутор Паулина Флорес
Средња класа насељује ових девет прича које се одвијају на улицама периферних четврти, у лучким градовима, у блоковима зграда или на улазу у библиотеку. Нико не креће од нуле: постоје они који изађу у потрази за послом, они који шпијунирају комшије, упознају старог пријатеља или планирају пљачку. Нарација допире до свих њих без упозорења, у мукама живота.
У овом шокантном тому, пролазни тренутак у којем је невиност остављена, тренутак откривења у којем се све мења, стапа се, без драме, са очигледно свакодневним ситуацијама које садрже своју мистерију.
Рецензије
- "Веома посебан и неопходан глас", Патрициа Еспиноса. Најновије вести.
- „Књига зрелог и зрелог квалитета“, Педро Гандолфо, Ел Мерцурио.
2084. Крај света " аутор Боуалем Сансал
У неизмерном царству Абистана тоталитарни режим заснован на потчињавању једином богу доминира свиме; свака лична мисао је искорењена, а свеприсутан систем праћења омогућава контролу становништва. Ати, наш херој, покушава да разуме овај диктаторски систем истражујући одметнике, народ који живи ван религије, и предузима дугачак егзодус кроз пустињу у потрази за истином.
„Религија може натерати Бога да воли, али не постоји ништа слично томе да људи мрзе и мрзе човечанство. Тако започиње 2084. Крај света, орвеловска басна која сатира злоупотребе и лицемерје верског радикализма који прети демократији. Какав би био свет ако победе? Одговор нам даје овај роман.
Рецензије
- „Црни, оштар текст, толико прецизан да даје вртоглавицу“, Тачка.
- „Изузетан роман и глас узбуне“, Телерама.
- „Шокантно колико и пророчански“, Лире.
Запамтите да ћете умрети. Живи" Паул Калинитхи
У тридесет шестој години, и при крају деценије боравка да би добио трајну позицију неурохирурга, Паулу Каланитхију је дијагностикован рак плућа ИВ стадијума. Од доктора који лечи терминалне случајеве постао је пацијент који се бори за живот.
Запамтите да ћете умрети. Виве је незабораван одраз смисла нашег постојања. Скромна и чудом испуњена медитација која показује снагу емпатије; бескрајна способност отпорности људског бића да пружи најбоље од себе кад се суочи са оним чега се највише плаши.
Рецензије
- „Пирсинг. И лепа. Сећања младог доктора Каланитхија доказ су да нас онај ко нас највише учи о животу зна онај ко зна да ће умрети, Атул Гаванде, аутор књиге „Бити смртник“.
- „Елоквентна и срдачна медитација одлука које вас воде ка томе да волите живот чак и када је смрт близу“, Бооклист.
"Ја сам овде" аутор Јонатхан Сафран Фоер
Јонатхану Сафрану Фоеру требало је више од деценије да доврши овај монументални роман који се бави кризом концепата који се сматрају светима, као што су породица, дом, традиција или наша улога у заједници. Маестрална књижевна вежба, понекад нечасна, окретна и урнебесна попут телевизијске комедије, а другима неумољиво и бескомпромисно спуштање у најгори део нас самих.
Земљотрес прети да раздвоји Јацоба Блоцха. Не пролази кроз своје најбоље године, ни као отац, ни као супруг, ни као северноамерички Јевреј, иако то са четрдесет три године не одузима сан. Његов брак се распада и његово троје деце му више није потребан: они имају нове технологије да гледају у свет. Овај лични раскол шири се у глобалним размерама када још један земљотрес погоди Блиски Исток и Јаков мора да одлучи о свом месту у свету.
Рецензије
- Фоерова рука не дрхти када се бави сложеним питањима и њиховим импликацијама. Његов мрачни хумор наглашава дијалог, а меланхолија прожима његове примедбе о усамљености људских односа и свету подељеном етничком мржњом. […] Писац надарен за дар да нас покрене », Публисхерс Веекли.
- „Прича о породичним дилемама Јонатхана Сафрана Фоера је нечасна, вишегласна и обимна комедија која се граничи са претеривањем, отворено сучељавајући људску способност за подсмех и трансценденцију, за окрутност и љубав“, Бооклист.
„Седма функција језика“ Лаурент Бинет
Седма функција језика је интелигентан и лукав роман који спекулише о убиству Роланда Бартхеса као пародији, набијеној политичком сатиром и детективском радњом. Као и у ХХхХ, Бинет меша стварне чињенице, документе и ликове са фикцијом да би створио смелу и урнебесну причу о језику и његовој моћи да нас трансформише.
25. марта 1980. Роланда Бартхеса убио је аутомобил. Француске тајне службе сумњају да је на њега извршен атентат, а инспектор Баиард, изузетно конзервативан човек, задужен је за истрагу. Заједно са младим Симоном Херзогом, доцентом на универзитету и левичарским напредњаком, започиње истрагу која ће га довести до испитивања личности попут Фоуцаулта, Лацана или Алтхуссера и откривања да случај има чудну глобалну димензију.
Рецензије
- «Смешан, поп и несташан роман између Клуба бораца, Имена руже и Тинтина у земљи француске теорије», Лес Инроцк.
- „Делирични детективски структуристички роман који покушава да расветли смрт Роланда Бартхеса“, Ле Ноувел Обсерватеур.
„Између света и мене“ написао Та-Нехиси Цоатес
Писмо оца сину. Дубока рефлексија на друштвену стварност данашње Северне Америке која укључује велика универзална питања попут дискриминације, неједнакости и активизма неопходног за борбу против њих.
Рецензије
- „Између света и мене монолог је насилан попут стварности многих Афроамериканаца и промишљен и спор као и сва литература аутора који је читав живот покушавао да разуме стварност која га окружује“, Држава.
- „Моћна прича о очевој прошлости и синовљевој будућности ... Покретан и моћан тестамент“, Киркус критике.
"Бољи живот" аутор Анна Гавалда
Непогрешив стил Анна Гавалда претвара ове две укусне приче у мали драгуљ који нам показује да у свима нама, без обзира колико се понекад безначајни осећамо, постоје семена страсти, храбрости и величине.
Матхилде и Ианн имају много тога заједничког. Обоје мрзе свој живот. Недостатак пристојног посла повећава њихову фрустрацију, а љубавне везе су потпуна катастрофа. Једног дана изгуби торбу у кафетерији, а странац који је врати, поред промене среће, промениће и њен живот. Ианн ће такође видети како се његова судбина преокренула наопако након неочекиване вечере са суседима, у којима ће препознати ентузијазам који тражи.
Рецензије
- «Анна Гавалда нас води у свој универзум, где су најмање дестинације такође најважније. Гавалда нас покреће својом свежином и оптимизмом. Увек има ту дивну способност да речима осветли црнину света », Л'Индепендант.
- "Волео сам. Оштром прозом Гавалда шамара наше време. Написао је сјајну књигу о прогањању и тузи усамљености. Дивно дело », Телематин.
„Време је за заједничко буђење“ написао Кирмен Урибе
Време за заједничко буђење прича је о жени која је живела да исприча неколико прогнаника, чији су планови били окрњени историјским догађајима који су дефинисали судбину неколико генерација.
Кармеле Уррести је изненађена грађанским ратом у својој родној Ондаррои. На крају рата одлази у Француску. Тамо упознаје свог супруга, музичара Ткомин Летаменди, и заједно беже у Венецуелу. Али историја му се поново пробија у живот. Када Ткомин одлучи да се придружи баскијским тајним службама, породица се враћа у Европу, где обавља шпијунски рад против нациста док није ухапшен у Барселони. Кармеле ће овог пута морати да ризикује и оде, сама са слепом надом некога ко иза себе оставља оно најдрагоценије.
Рецензије
- «Веома близу естетике Еммануела Царререа и његових Де Ливес оф Отхерс и ЈМ Цоетзееа из Петербуршког господара», Јон Кортазар, Бабелиа.
- „Апсолутно модерно ... попут Еммануела Царререа, ВГ Себалда, ЈМ Цоетзееа и Орхама Памука“, Судоуест.
- „Има редак квалитет традиције служења, а да не звучи као народ, и да је модеран, а да се не одрекне оних који су били пре“, П. Иванцос, АБЦД Артс анд Леттерс.
"Лепа Аннабел Лее" Кензабуро Ое
Прелепа Аннабел Лее из свог наслова позива се на девојку-жену која се заљубила у Поа и залаже се у бол и трагедију која често, попут древне клетве, прати невиност и лепоту. У овом роману, првом у којем Кензабуро Ое представља женског главног јунака, Јапанци маестрално истражују његове уобичајене теме: пријатељство, уметност, политичко опредељење.
Као дете, Сакура је глумила у филмској адаптацији песме Едгар Аллан Пое Аннабел Лее, чиме је започела успешну каријеру. Годинама касније, претворена у међународну глумицу, коју су од Холивуда препознали до родног Јапана, она креће са писцем Кенсанром и филмским продуцентом Комори у доношење сељачке побуне на велика платна. Оно што Сакура није могла да замисли јесте да би се током снимања на крају сетила трауматичног искуства из детињства.
Рецензије
- „Најфасцинантнији писац, најважнији у својој земљи“, Енрикуе Вила-Матас.
- „Врхунац савремене јапанске књижевности може се наћи у Кензабуро Оеу“, Иукио Мисхима.
"Једносмерно. Комплетна поезија » аутор Ерри де Луца
Соло ида први пут у једном тому обједињује сву поезију Еррија Де Лукеа, у двојезичном издању и преводу Фернанда Валвердеа. Јединствено и непролазно дело, пуно лепих тренутака и велике силе, које стварност приказује оштро осетљиво и лишено сваке вештачности.
«Мој отац је имао запис песама Лорке […]. Са искљученим грамофоном, прочитао је стихове. Звучали су попут откуцаја срца, ходали су кораком нових сандала, шкрипали су и мирисали на кожу. [...] Од тада, поезија има глас који се формира у лобањи онога ко је чита. [...] Моји стихови преведени на језик Лорке одводе ме у собу у Напуљу, где је ћутљиво дете учило слоговати стихове шпанског песника », Ерри Де Луца.
Рецензије
- «Де Лука је песник и не боји се ничега, ни добрих осећања, ни баналности добра или зла; важна ствар је непредвидиви сјај, сећање које им експлодира пред очима, машта која даје смисао ", Ил Темпо.
- «Једини прави писац категорије који је за сада дао КСКСИ век», Цорриере делла Сера.
„Иренина прича“ аутор Ерри де Луца
Овај светлећи триптих о памћењу и забораву започиње басном без морала која би се могла појавити у било којој компилацији грчке митологије; главни лик, Ирене, поседује легендарни лик магичних створења. Две шокантне приче које следе показују природу људског бића, способног да створи своје најбоље особине у неповољним околностима.
Море и копно се суочавају на острву ошамућеном сунцем и преплављеном звездама; чудесно и сурово место које не прихвата прелепу мистерију Ирене. Откриће своју фасцинантну причу напуљском писцу, ултимативном приповедачу Ирене'с Стори.
Рецензије
- „Светлећи триптих који нас подсећа да је Ерри Де Лука један од великих писаца светске књижевности“, Ливрес Хебдо.
- "Врло интензивна кратка књига", Туттолибри, Ла Стампа.