Данас је дан када се обично почашћују писци и велика књижевна дела. Међутим, желим да одам почаст жени која није писала књиге, али је била укључена тако да су сви имали приступ култури и читању.
Ја говорим о томе Мариа Молинер, помало заборављена личност Републике и која је била укључена у отварање библиотека и израдила познати речник: Речник Марије Молинер.
Марија Молинер (Сарагоса, 1900-Мадрид, 1981), била је библиотекарка, филолог и лексикограф. Ћерка сеоског лекара, дипломирала је историју на Универзитету у Сарагоси, а годину дана касније супротставила се Факултету архивиста, библиотекара и археолога.
Проглас Републике и педагошке мисије
Марија, удата са децом, живела је у Валенсији када је 1931. проглашена Република. Месец дана касније, влада ствара Одбор за педагошке мисије, у који се Марија укључује и ствара Валенсијанску делегацију.
Године 1931. неписменост у Шпанији премашила је 44 процента, са већином жена, а само шест процената становништва имало је приступ књигама или новинама. Библиотечку службу координирали су Луис Цернуда, Јуан Виценс и Марија Молинер и њему је било додељено 60 процената буџета педагошких мисија, што је значило да је између 1931. и 1936. године створено 5.522 нове библиотеке.
У Валенсији, Марија посвећује све своје снаге ширењу библиотека које циркулишу, а састојало се од пуно стотина књига за сваки град или село, како за децу тако и за одрасле. Око библиотека је организовао низ конференција, филмских сесија, радио аудиција и одабраних записа, основних циљева у свом револуционарном плану за описмењавање и социјализацију културе.
Као што се и могло очекивати, за толико библиотека није било толико библиотекара у каријери, па је одлучио да их остави у рукама учитеља и учитељица, као и мајки породица, пошто је приметио да они више брину о култури него мушкарце и у њима је видео жене.савршени помоћници.
Као што Марија Молинер објашњава о библиотекама:
Ради се о буђењу и неговању љубави према читању, због чега у послатим серијама има пуно смешних књига и естетског уживања, као и оних са адекватним информацијама о тим идејама, проблемима и сукобима који потресају свет у свему. поретке мисли и све сврхе живота, шта чини ту људску ствар која ниједном човеку не може и не сме бити страна.
El Речник шпанске употребе аутор Мариа Молинер
Сматран једним од најбољих алтернативних речника Краљевске академије (РАЕ), први пут је објављен у издавачкој кући Гредос 1966-67, а Марија Молинер је користила више од петнаест година за његово стварање.
Овај речник дефиниција, синонима, израза и скупова фраза, као и породица речи, такође је прави идеолошки и синонимски речник.
Марија Молинер предвиђала је у неким аспектима, попут ређења Ll у Lи од Ch у C (критеријум који РАЕ неће следити до 1994.) или укључивање термина за општу употребу, али које РАЕ није прихватио, као што је реч кибернетика.
Ако желите више информација о овом речнику, у Веб сајт Институто Цервантес о њему имају врло свеобухватан запис.
Марија Молинер данас
Марија Молинер пример је неправде према женама и варварства апсолутизма.
Што се тиче његових библиотека, шпански грађански рат и последична Франкова диктатура уништили су овај сјајни пројекат библиотека Педагошких мисија и писмености и социјализације културе. Као што је Јуан Виценс изјавио у Француској 1938. године говорећи о импулсу датом јавном читању током Републике у Шпанији:
Прича је једноставна, увек иста када људи падну пред непријатељем: библиотекара стрељају, књиге спаљују и све оне који су учествовали у његовој организацији стрељају или прогоне.
С друге стране, Марија Молинер је била прва жена кандидаткиња која је заузела фотељу на Краљевској академији за језик, иако се чињеница да је била жена, и то професионално, више сматрала библиотекарком него филологом, упркос томе што је припремила важан речник, натерао га да никада не уђе у њега.
Цармен Цонде, списатељица и прва жена примљена на Академију 1979. године, није заборавила да то посредно помене у свом уводном говору:
Ваша племенита одлука зауставља неправедну и древну књижевну дискриминацију.
Овај чланак служи у част овој дами језика и културе која је толико учинила за књигу.
Чини ми се поштеним да оправдам ову личност шпанске културе, двоструко дискриминисану због тога што је жена и што је свој примерен рад обављала током Републике. Искрена захвалност њој, јер су њене идеје, иако превише година касне, уродиле плодом и библиотеке су, упркос кризи, та места сусрета и разумевања међу људима.