Рикардо Алија, хемија и шах као заједничка нит у заплетима његових романа.
Имамо привилегију и задовољство имати данас на нашем блогу са Рицардо Алиа (Сан Себастиан, 1971), писац црног жанра са четири успешна романа: ла Зодиац Трилоги, где користи своје знање из хемије за изградњу заплета који читаоца закачи и Отровани пион, у којем је велики протагониста шах.
Actualidad Literatura: Рицардо Алиа, писац који своје страсти меша у своје књиге, жанр црнаца, хемију и шах. Шах као заједничка нит Отрованог пешака и хемија у Зодијачкој трилогији, коју не напуштате у Отровном пешаку, дају посебну посебност вашим романима, јединствен препознатљив додир. Три страсти Рицарда Алије сједињене у његовим књигама?
Рицардо Алиа:
Да, по занимању сам хемичар, по вокацији писац и страствени шахиста. У својим књигама покушавам да применим препоруку Степхена Кинга (једног од мојих референца): „пишите о ономе што знате“.
АЛ: Отровани Пеон смештен је у шпански грађански рат, бомбардовање Гернике као окидач за догађаје који су се догодили касније, на крају диктатуре и главна сплетка интриге почетком 2000-их. Има ли прошлост последице деценијама касније? Одраз еволуције шпанског друштва?
РЛ: Једно од размишљања којим сам желео да га пренесем Отровани Пеон је да је прошлост ту, не заборавља, вреба вас и на крају стиже до вас. Заиста, верни одраз шпанског друштва, који се вратио са ексхумацијом Франка, Законом о историјском сећању ...
АЛ: Пре неколико месеци сте у једном интервјуу рекли да „Захваљујући шаху држао сам се даље од ЕТА окружења“. Артуро, велики мајстор шаха, протагониста Отрованог пешака, такође своју будућност види обележен раном страшћу за шахом.
А сви ликови су плод њихових искустава. Постоји ли детерминистички додир у вашим романима? Да ли је шах ваш живот означио као знак главног јунака Отрованог пешака?
РЛ: Прошлост заробљава ликове Отровани пион и одређује њихове поступке. Ово је неопходно за читаоца да „осети“ еволуцију ликова. У адолесценцији ме шах обликовао као личност, усадио ми је неке вредности које данас примењујем у животу. Много дугујем уметности 64 квадрата. Имам дивна сећања на те године.
АЛ: Отровани пијун је кримић који се може читати без икаквог знања о шаху, иако је шах заједничка нит радње од почетка до краја. Потврђујем да је то тако. Како олакшати тешкоћу са тако сложеним предметом?
РЛ: Пазио сам да роман не заситим шаховским референцама (сакупљам старе шаховске књиге). Редак који роман раздваја од шаховског приручника није тако дебео као што се чини. На галијама сам се трудио да изнова и изнова читам рукопис, избегавајући шаховску партију између главног јунака и убице и дијаграме који су тачкасти у тексту, и са олакшањем сам утврдио да је роман као такав радио; чак ми је и један од првих читалаца рекао да је на шах гледао као на Мацгуффина ...
АЛ: После Трилогије о зодијаку, смештене у Сан Себастијан, нови ликови и нова локација за Отровани пијун: Лондон је радно место које сте одабрали овом приликом, иако се повезујете са Герником и замишљеним градом Монроком. Да ли то додаје потешкоће приликом писања, стварања града и културе која није ваша? Шта ће бити са ликовима у Зодијачкој трилогији? Чујемо ли се поново?
РЛ: Понављам, важно је писати о ономе што знате. Крајем 90-их провео сам сезону у Лондону и пренео сам та искуства на Отровани пион. Монроца има седиште у Монроиу, граду мог оца. Желим да растем као аутор и у сваком роману истражујем нове светове и нове ликове. Мислим да се нећу вратити на Зодиац ТрилогиМожда ће написати увод за Мака Медину у својој мадридској фази као припадник Националне полиције, али то неће бити у блиској будућности.
АЛ: Да ли ће Отровани пешак започети нову трилогију око шаха или следећи пројекти иду у различитим правцима?
РЛ: Идеја је да се мало-помало одмакнемо од кримића и истражимо друге књижевне врсте. Ја сам еклектичан читалац и то би требало да се одрази приликом писања. Сада радим на гангстерском роману смештеном у Чикаго 90-их.
АЛ: Реците нам нешто више о себи: Како је Рицардо Алиа као читатељ? Које су књиге у вашој библиотеци које читате сваких неколико година? Било који аутор према коме сте страствени, један од оних од којих купујете њихове романе чим буду објављени?
РЛ: Прочитао сам само Габријела Гарсију Маркеза и "библију" Док пишем написао С. Кинг; живот је врло кратак и има се шта прочитати. Отрчим у књижару са најновијим новинама из Варгаса Љосе, НесбØа, Лемаитреа, Дон Винслова, Муракамија ...
АЛ: Зашто крими роман?
Отровани пијун: партија шаха. Лондон даска и непознати људи са којима се игра убица.
РЛ: Заљубљен сам у криминалистичку фантастику, жанр ми доноси највише задовољства када је читање у питању и даје ми пуно слободе у писању, али као што сам већ рекао, не желим да се подвалим, заправо сам почео као „ноир“ писац готово случајно, јер је у фиоци држао друге списе, али уреднички лист МАЕВА тражио је криминалистички роман смештен на северу, остало је историја ...
АЛ: Упркос традиционалној слици затвореног писца, закључаног и без друштвене изложености, постоји нова генерација писаца који свакодневно твитују и постављају фотографије на Инстаграм, којима су друштвене мреже њихов комуникацијски прозор у свет. Какав је ваш однос са друштвеним мрежама?
РЛ: Схватам да сам писац „салингеровског стила“, да могу, објављивао бих са псеудонимом и без фотографије, али тренутно је то немогуће, романима морамо дати видљивост, а писци морају да се потруде да би производ био познат . Друштвене мреже су основне, усељавам се све, али не сваки дан, немам времена и морам то водити између породице, посла, читања и писања, то су приоритети, знам случајеве писаца који мање читају јер више у друштвеним мрежама, што сматрам озбиљном грешком.
АЛ: Књижевно пиратство: Платформа за нове писце да се јаве или непоправљива штета за књижевну продукцију?
РЛ: У овој земљи је усађена идеја да култура треба да буде слободна, али онда, од чега живе творци? Моје књиге у року од недељу дана од објављивања већ су пиратске. Ендемско је зло које треба искоријенити из основе да пиратерија наноси велику штету ауторима. Пре него што преузмете књигу, можете да одете у библиотеке, половне књижаре или бесплатне платформе. Ја сам редовни члан мреже општинских библиотека у Барселони.
АЛ: Папир или дигитални формат?
РЛ: Папир, нема сумње. Снажно сам почео са е-књигом, али истина је да сада ни сам не знам где је имам. Додир папира, корица, окретање страница, тачка читања непремостива је сензација.
АЛ: И да завршим најособније питање, шта су снови Рицарда Алије испуњени, а тек треба да се остваре?
РЛ: Лично и најлакше Ј Публисхинг је испуњен сан, а живот од писања сан је који треба испунити.
Хвала Рицардо Алиа, Желим вам да и даље сакупљате успехе у сваком новом изазову и да наставите да привучете читаоце на добро изграђене заплете на које сте нас навикли.