Фотографија: Даниел Фернандез де Лис, Фејсбук профил.
Даниел Фернандез деЛис Он је из Мадрида и по професији је правник који пише и историјске документарне и средњовековне књиге. Међу његовим делима су Плантагенети, Од Ковадонге до Тамарона o Шта вам Шекспир није рекао о Ратовима ружа. Много вам захваљујем на овоме интервју да ми је одобрио где нам говори о овој страсти према средњем веку и његовим књигама.
Даниел Фернандез деЛис. Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Пишете нефикцијске књиге о средњовековној историји. Одакле та фасцинација историјом уопште, а посебно средњовековном историјом?
ДАНИЕЛ ФЕРНАНДЕЗ ДЕ ЛИС: Од малих ногу у кући мојих родитеља било је много илустрованих књига које приповедају средњовековне витешке приче (Ајвенхо, Робин Худ, Црна стрела, Ел Сид, Ричард Лавље Срце, Крсташки ратови...) и такође Волео сам филмове о средњем веку. Како сам одрастао тај хоби је постао страст и прогутао је сваки историјски роман смештен у средњи век, посебно ако је био на Иберијском полуострву или у Енглеској.
- АЛ: Можете ли да се вратите на прву књигу коју сте прочитали или сте били инспирисани да напишете?
ДФдЛ: Па, занимљиво је, јер од три књиге које су ме највише обележиле, једне белетристике и две нефикцијске, ниједна није смештена у средњовековно доба. Измишљено је Ја, Цлаудио, Роберта Грејвса, а документарна литература су Богови, гробови и мудраци, од ЦВ Церам, и Историја Рима, Индро Монтанели.
- АЛ: Писац или водећи аутор? Можете изабрати више од једног и из свих периода.
ДФдЛ: Фокусирајући се на историјски роман, с једне стране ту су класици (Валтер Скот Роберт Луис Стивенсон) и модерније време волим их Бернард Корнвел, Кон Игулден a posebno, Шерон Кеј Пенман, који је написао серију историјских романа који обухватају читав период династије Плантагенет и који је главни кривац за моју страст према овој династији и за то што сам о њој написао књигу. И тренутно имамо дивну плејаду шпанских аутора историјских романа, које посебно волим, да истакнем два од многих који ми се свиђају, Себастиан Роа y Јосе Зоило Хернандез.
- АЛ: Коју историјску личност бисте волели да упознате?
ДФдЛ: То је питање које се поставља много пута на друштвеним мрежама и ја на то увек одговарам Ричард ИИИ од Енглеске. Био је последњи Плантагенет, последњи краљ Енглеске који је погинуо на бојном пољу и, иако је владао само две године, и даље је лик који буди велике страсти у англосаксонском свету. Вековима је био званично зло у историји Енглеске, углавном као последица Шекспировог дела, али последњих деценија постоји снажан покрет који покушава да оправда његову фигуру. Постоји неколико енигми у историји његове владавине, посебно у вези са његовим нећацима, принчевима од Лондонског торња, па бих волео да га упознам и сазнам шта се заиста догодило током његове владавине.
- АЛ: Неки посебан хоби или навика када је у питању писање или читање?
ДФдЛ: Свиђа ми се пажљиво пратите процес писања. Напредујем хронолошки док документујем период о коме пишем и покушавам да шематски организујем свако поглавље, поделивши га на одељке како бих олакшао читање. Генерално, волим да пишем књиге на које бих волео да наиђем као читалац. Ако се неко поглавље или одељак чини превише дебелим или не објашњава довољно јасно тему, дајем све потребне кораке да буде лакше разумљиво.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
ДФдЛ: Иако током изолације нисам имао другог избора него да пишем код куће, много више сам концентрисан и Много продуктивније пишем ван куће. Моја омиљена места су библиотека града у коме живим, Манзанарес ел Реал, или кафићи који су тихи и имају пријатну атмосферу и декорацију. Ако је у неком од мојих омиљених градова (Овиједо, Леон и Бургос), тим боље.
Што се тиче тренутка, проводим више времена и Боље се понашам ујутру, али такође волим да изађем на пар сати усред поподнева.
- АЛ: Да ли постоје други жанрови које волите као читалац?
ДФдЛ: Да, ја сам прилично еклектичан по том питању и читам сваку књигу која ми привуче пажњу без обзира на жанр. Волим крими романе, шпијунске романе, фантастичне романе и политичку фикцију. У овом последњем жанру морам да истакнем аутора којег сам највише читао и читао, Ирвинга Воласа. Његов најпознатији роман је Нобелова награда (по коме је базиран чувени филм са Полом Њуменом у главној улози), иако је за мене његов најбољи роман (моја омиљена књига). Заплет.
- АЛ: Шта сад читаш? А писање?
ДФдЛ: Читам немогуће краљевство, оф Иеио Балбас. Стварно желим да прочитам твоје последња књига, Цова Донница, недавни победник конкурса за историјски роман града Убеде, који се бави немогуће краљевство, па се постављам у историју пада Визиготског краљевства Толедо.
И ја сам писање књига о историја Британије од римских инвазија до норманских освајања. То је веома амбициозан пројекат, јер обухвата период дужи од хиљаду година који је препун познатих историјских догађаја и ликова, много обрађених у књижевности и кинематографији (Клаудије, Будика, Агрикола, Девета легија, краљ Артур, Саси, Викинзи и Нормани), али је предмет који Ја сам страствен и заиста уживам у процесу документовања и истраживања.
- АЛ: Каква је, по вама, издавачка сцена уопште? А за публицистику?
ДФдЛ: Моја перцепција је да је то а компликован тренутак са тржиштем засићеним понудом (што само по себи није лоше) као последица појаве нових начина објављивања дела који су раније били недоступни ауторима који нису уживали уређивачку подршку. То значи да издавачи морају веома пажљиво да процене радове које објављују како се не би изгубили у вртлогу публикација доступних у различитим форматима и платформама.
Чак и тако, знам да постоје издавачи који праве а огроман напор за издавање квалитетних публикација, како белетристике, тако и публицистике. Да наведем примере који су ми најпознатији, сматрам да је рад издавача као што су Памиес, Едхаса, Десперта Ферро и Атицо де лос Либрос вредан дивљења. Сигуран сам да их има још, али то су они које најбоље познајем.
- АЛ: Можете ли применити или пронаћи сличности између тренутка кризе који доживљавамо и неког другог у историји?
ДФдЛ: Нисам нимало у прилог повлачењу историјских паралела. У ствари, дуго сам доводио у питање познату изреку „народ који не познаје своју историју осуђен је да је понавља“. Верујем да свако годишње доба је другачије, са сопственим и диференцираним политичким, економским, друштвеним, еколошким или технолошким околностима које нису упоредиве са другим историјским периодима.