Ана Б. Нието. Фотографија: сајт аутора.
Ана Б. Нието, рођен у Мадриду, је писац и сценариста. Дипломирао је аудиовизуелне комуникације, а такође има студије историје уметности, ликовне уметности и оглашавања, као и разне курсеве из историје антике и цркве. Царри више од 10 година у књижевности а његов најновији роман је насловљен Цандле Лигхт. Ово интервју Говори нам о њој и другим стварима. Много вам захваљујем на вашем времену и љубазности што сте ми помогли.
Ана Б. Нието
Ана Б. Нијето дебитовала је у књижевном свету у 2013 када је објавио келтску епску сагу о Бели отисак, што је значило бити номинован за награде Хислибрис за историјске романе. Истовремено, успео је да се попне на врх најпродаванијих позиција на Амазону. Овај роман је такође скочио у Латинску Америку и преведен је на каталонски.
Две године касније објавио је наставак под насловом деца коња и адаптацију успешне серије после вечере на ТВЕ Багрем 38 са Мануела, који је преведен на италијански.
2019. био је финалиста награде Монт Марцал са Клуб 50 речи, роман магичног реализма, а 2021. завршио је своју келтску трилогију са Полеђине земље. Пре две године био је једно од имена које је учествовало у зборнику солидарности Гласови из Кијева а прошлост објављена Карон пројекат, његов први поход на футуристички роман, који је био финалиста за награду Минотаур. Али завршио је годину тако што је објавио нови историјски наслов, Цандле Лигхт.
Ана Б. Нието — Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш најновији објављени роман је насловљен Цандле Лигхт. Шта нам говорите о томе и одакле идеја?
АНА Б. НИЕТО: Много је прича о немогућим љубавима, али је мање немогућих пријатељстава и ово је једна од њих, јер Канделас је лопов белих оковратника, а Хосе Зорила је син шефа мадридске полиције. Због тога дечак увек види себе растрзаног између оца и свог идола. Роман узима Канделаса као могућу инспирацију за Тенориа и пало ми је на памет када сам читао биографију разбојника и видео све сличности које је имао са Дон Хуаном.
- АЛ: Можете ли се вратити оној првој књизи коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
АБН: Прве књиге које сам прочитао биле су све митологија, посебно грчки, а онда сам прешао на епску фантазију. Прве приче које сам написао биле су верзије артурске легенде.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
АБН: Толкин, Филип К. Дик, Едит Вортон, Мериз Конде, Херта Милер, Саманта Швеблин, Ијан Мекјуан, Херман Хессе, ВБ Иеатс, Сцотт Фитзгералд... Међу Шпанцима волим Давида Б. Гила и Марио Виллена. Трудим се да прочитам све.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
АБН: Веома сам Хеатхцлифф а такође и веома Џеј Гетсби.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
АБН: Као читалац Волим књиге са текстуром тканине, сматрам их веома утешним и волим да их додирујем док читам. Као писац увек се окрећем вела.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
АБН: За ноцхе, поред ватре.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који ти се свиђају?
АБН: Свиђају ми се сви родови осим црног (са изузецима) и терор (Имам га веома лоше).
Ана Б. Нието — Цуррент Овервиев
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
АБН: Читам Нестао је једне ноћи, од Дениса Леханеа, (овде је изузетак) и писање а нон-фицтион књига да мало разбистрим главу између историјских пројеката.
- АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени?
АБН: Па, мислим да чекам. Сада, са АИ, замишљам да ће се овај процес дигиталног распадања убрзати и надам се да ће се престиж етикета и добро одржаваних каталога, са више личних гласова, вратити. Будимо оптимисти. Иако мислим да, За оне који игноришу квалитет, биће потпуно прилагодљива читања, које генерише машина на основу формула.
Неће бити личне комуникације, само огледала себе, али моћ (одлучивања тачно шта неко жели да чита) је веома привлачна. Нажалост, већ је приказано у мрежама да Увек бирајући оно што је познато, оно што је најудобније, умањује нашу визију света…али краткорочни обично владају дугорочним.
- АЛ: Шта мислите о културном и друштвеном тренутку који доживљавамо?
АБН: Мораш инсистирати на потреби слушања, да се приближимо различитим световима и да се ставимо у друге, понекад непријатне, ципеле. Као што рекох, ризикујемо да живимо у лавиринту огледала где је права комуникација потпуно изгубљена, због чисте лењости. Увек живети у „ја“, на дуге стазе, нас осуђује. Морате се потрудити и потражити „другог“.