Алваро Лозано По занимању је кардиолог, а у слободно време писац историјских романа. је објавио Ирене атинског, смештен у византијски период, и последњи, заборав и суровост. Он нам у овоме говори о њој интервју. Хвала вам пуно на вашем времену и љубазности што сте ми служили.
Алваро Лозано — Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш најновији роман је насловљен заборав и суровост. Шта нам говорите о томе и одакле идеја?
АЛВАРО ЛОЗАНО: Првобитна идеја за књигу произашла је из лика Мариа де Падилла. У почетку је то требао бити роман о њој, али како сам улазио дубље у фазу документације, открио сам све те Мухерес који је некако утицао у животу краља Дон Педра Суровог или су својим причама помогли да објасне ко је то био.
Као Севиљац, одрастао сам слушајући бројне легенде Шта је са овим краљем у мом граду. На неки начин, одувек ми се допадао, можда због фасцинације коју губитници имају на нама, и тај надимак Петра Окрутног никад ми се није чинило поштеним.
Стављајући све ове елементе заједно, одлучио сам да напишем роман у коме Дон Педро није био протагониста, већ жене које су га окруживале и дефинисале, што ми, уједно, омогућава да изградим портрет монарха из различитих углова.
Петар И Сурови
На тај начин, у почетном поглављу налазимо Педра И Окрутног у свом најчистијем облику, или барем његову слику која је опстала током времена. У наставку приказујем краља са становишта ових жена: ствоја маћеха, твоја жена, твој љубавник, племићи коме се наводно удварао.
јер ово је још једна сјајна тема романа, ако је заиста могуће знати шта се дешавало у прошлости, ако можемо да пишемо о историји не заузимајући се на страну, ако можемо веровати изворима. А Дон Педро и његово време су савршен пример, време за које имамо само једну верзију и где се легенде преплићу са стварношћу која је била или би могла бити.
Да ли је Дон Педро Јустициеро или Окрутни? И даље: ко су ове жене? Па, исти посао брисања или искривљавања живота целог краља Кастиље се пажљиво примењује на ове Мухерес, чија се личност губи у времену и на крају се своде на архетипови мученице, самопожртвоване жене, светице, курве. Јер једино тако су хроничари способни да размишљају о женама. Све ово, и још много тога, јесте заборав и суровост.
принципи и писци
- АЛ: ¿Да ли се сећате неког свог првог читања? А прва прича коју сте написали?
АЛ: Увек сам био а окорели читалац. Мајка ме је већ као дете грдила јер сам пребрзо завршавао књиге. То је брзо довело до исцрпљивања књига књижевности за малолетнике које су биле код куће и ја сам прешао на књижевност за „одрасле“, а прве су биле Стивен Кинг y Агата Кристи.
Што се тиче прве приче, не бих могао да кажем која је. Почео сам да пишем као тинејџер и сећам се да сам писао приче бити у школи и дај их мојим колегама из стола да их прочитају. писао од адаптације класичних митова горе егзистенцијалистичке приче као тинејџер измучени који одговарају том добу.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
АЛ: Превише. Прочитао сам све. Једна од мојих омиљених књига свих времена је Илијада од Хомера. Могао бих именовати Флобер, Достојевски, Галдос, пое, Генет, Арентт, Санцхез Ферлосио, Гарсија Хортелано, Маријас, Еко, Ротх, Сарамаго, а што се тиче актуелнијих писаца Царререа, Вуилларда, Де Вигана, Маријана Енрикез...
- АЛ: Који лик у књизи бисте волели да упознате и створите?
АЛ: Има их много, али увек помислим на једну за коју мислим да није превише позната или за коју се тврди, а то је Баудолино, из истоименог романа Умберто Ецо. изнад Име ружеТо је мој омиљени његов роман. Баудолино је, на неки начин, лажов по професији, а при причању његовог живота мешају се историја, машта, обмана и фантазија. Такав приступ историјском роману ме је увек јако привлачио и лик је просто диван.
Обичаји и жанрови
- АЛ: Неки посебан хоби или навика када је у питању писање или читање?
АЛ: Кад завршим књигу Не могу да заспим или да почнем да радим било шта друго, увек Морам да започнем следећу. Претпостављам да је то начин да не останете сироче, да увек будете уроњени у причу.
И позивајући се на писати, кад сам закључати, Ја ћу да туш, и ту скоро увек нађем излаз из гужве.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
АЛ: Обично пишем на поподневни, када имам слободног времена. А ако је лепо време, волим то да радим у Тераса.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који вам се свиђају?
АЛ: Читам све, али мислим да оно што највише читам и што ми се највише свиђа као жанр (мислим да су класици некласификовани), осим савременог наратива, јесте научна фантастика и терор.
Читања и пројекти
- АЛ: Шта сад читаш? А писање?
АЛ: Управо сам завршио Тезеј, од Мери Рено, у заједничком издању два романа која га чине које је Едхаса објавила, и сматрао сам га једноставно узвишеним. почињем лоповски дневник, Жана Женеа, која је управо реиздата (ту сам књигу тражила годинама) и са оно мало што имам већ делује дивно.
Што се тиче онога што сам писањеНе могу вам рећи много за сада. Ово ћу само рећи протагониста је мушко и да се вратим даље у прошлост то у мом последњем роману.
Тренутни изгледи
- АЛ: Каква је, по вама, издавачка сцена уопште?
АЛ: На овом свету сам кратко и Не знам превише о његовим детаљима довољно да се о томе створи мишљење. Моје искуство је изванредно, могу да кажем само добре речи за своју издавачку кућу, Едхасу, и за моју уредницу Пенелопе Ацеро, али знам да тамо ствари нису тако једноставне. Да, имам мишљење као читалац, да је цброј објављених књига је луд, и да је, генерално гледано, књижевност многих од њих, у најмању руку, упитна, ма у коликом тиражу продавали. Читам веома различите жанрове, и као читалац свејед, оно што захтевам од књиге је да буде добра литература, а да бисте то пронашли, морате бити веома селективни.
- ДО: Како се носите са тренутним тренутком у којем живимо? Сматрате ли то инспиративним за будуће приче?
АЛ: Схватам колико могу, са резигнацијом. И Ја сам један од песимиста: верујем да је будућност веома мрачна и да се мало шта може учинити да се то избегне, углавном зато што то не желимо. Живимо у свету где свако води рачуна о себи. Изгубили смо сваки капацитет за емпатију, а важно је само да се свако мишљење, ма колико натегнуто, мора узети у обзир, толерисати. То је Поперов парадокс толеранције претворен у ноћну мору, јер толерисањем неподношљивог идемо право на провалију.
Још се нисам усудио да пишем научна фантастика дистопиан, али ако ми се нека идеја врти по глави, јер то је оно једног пола у које се може уградити будућност којој идемо.