Фотографија: Јуан Францисцо Феррандиз, Твиттер профил.
Јуан Францисцо Феррандиз Аутор је историјског романа са насловима као што су Мрачни сати, Пламен мудрости или Проклета земља. У марту ове године лансирао је последњу, Суд воде. Заиста ценим време и љубазност да ми ово доделите интервју, где говори о њој и многим другим темама.
Јуан Францисцо Феррандиз. Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш најновији роман је насловљен Пресуда о води. Шта нам говорите о томе и одакле идеја?
ЈУАН ФРАНЦИСЦО ФЕРРАНДИЗ: El пресуда о води рачун живот земљорадника из XNUMX. века са којим ћемо познавати необјављени али темељни део наше историје. Између авантура и тајни приближићемо се невероватном открићу: нова правда за слабе и ембрион људских права. Мало је позната историјска чињеница која је променила свет.
Иако су ове чињенице проучаване на правном факултету, било је читајући чланак о људским правима када сам осетио њен потенцијал. Овако је све почело.
- АЛ: Можете ли се вратити оној првој књизи коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
ЈФФ: Добро се сећам свог првог романа Сандоканаутор Емилио Салгари. Био сам још дете и књигу сам набавио из општинске библиотеке свог града, Цоцентаина. Историја навукао ме (То је била она прва симпатија читаоца), али када је стигао до трећег тома, показало се да је позајмљен. Скоро свакодневно сам одлазио да видим да ли су га већ вратили, али не. Једног дана, библиотекарка је, видевши моје разочарење, предложила да прочитам другу књигу док чекам. Затим је препоручио још једно и друго ... Од тада нисам престао да читам, иако чекам да се врати трећи део Сандокана.
- АЛ: А тај главни писац?
ЈФФ: Ово питање ми се често поставља и тешко ми је одговорити. Заправо Немам главног аутораПа, оно што волим је приче које можемо створити. Границе наше маште.
од Толкин а Реверте, Пардо Базан, Васкез Фигуероа, Асимов, Думас, Умберто Еко, Конрад, Урсула К. Ле Гуин... Као што видите то је а амалгам епоха и стиловаЕ, тако волим да истражујем књижевни свет, без етикета, пролазећи кроз различите жанрове и ауторе.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
ЈФФ: Свакако да Виљем од Баскервила de Име руже. Он, као нико други, представља архетип ментора; мудар човек који води и води (не само друге ликове, већ и читаоца). Он је тип карактера који ме највише фасцинира због способности да обогати причу.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
ЈФФ: Пошто сам као дете похађао дактилографски курс Више ми се допало куцање него писање рукомЗато увек пишем са рачунаром. Можда је једина манија то што се мени свиђа писање романа текст на екрану је сличан објављеном тексту, односно са својим удубљењима, маргинама, дугим цртицама за дијалоге, фонт, размаке итд.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
ЈФФ: Ам сова и ако могу, радије бих писао ноћу. Имам свој кутак у једном поткровље од куће и обично одржавају навику и радно место. Али из свог искуства рећи ћу вам да ако постоји инспирација можете писати у мрачној гаражи и седећи у пластичној столици. С друге стране, ако га нема или сте блокирани, можда сте већ у невероватном гнезду орлова у швајцарским планинама; не излази писмо.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који ти се свиђају?
ЈФФ: С обзиром да ме приче занимају, свиђа ми се што се у њима дешавају различитим периодима и на различите начине (било у средњовековном дворцу, у данашњем Мадриду или у свемиру). Мотор мог живота је радозналост и ако аутор успе да је пробуди у мени, путовање, ма где било, биће пријатно.
Такође, као и сваки писац, морате да поделите време читања да бисте се документовали, са есејима, чланцима итд. Понекад постаје узбудљиво детективско дело.
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
ЈФФ: Управо сам завршио научнофантастични роман Налаз, оф ПревозникДејмон и почео сам са великим ентузијазмом Трговац књигама de Луис Зуецо. Као што видите, промене полова су вртоглаве. Имам и врло занимљиво тест о средњовековној уметности насловљеној Зачаране слике Алејандра Гарцие Авилеса, право откриће за разумевање једне од мојих опсесија: вежбати ум да би могао да перципира свет онако како би то чинио средњовековни човек.
Што се тиче прича које ми се врте по глави, магла се још није рашчистила и Не могу да предвидим ништа од свог следећег романа. Надам се да ћу вам ускоро рећи.
- АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени?
ЈФФ: Без сумње смо у потпуности процес трансформације и промена парадигме. Осим дигиталне књиге, стигли су и други облици разоноде који деле исту нишу као читање, мислим на друштвене мреже и платформе за стриминг.
Реакција издавача била је повећање књижевне понуде и сваког месеца излази стотине нових издања, од којих су многа у малим тиражима како би се избегли губици. То значи више аутора има прилику да објави, али пут књиге је веома кратак, само неколико недеља или неколико месеци, а резултат је често лош.
С друге стране, начин приступа читаоцу више није толико књига која се приказује у књижарама, већ изложеност аутора на мрежама. Мислим да је успех концентрисан на ауторе са највећим присуством у медијима.
Све ово није ни боље ни горе, то је промена. Историја је пуна промена, малих или великих размера, које за неке представљају кризу, а за друге прилику.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете моћи задржати нешто позитивно за будуће приче?
ЈФФ: Као и сви други, трпела сам осећај да стварност измиче, а друга се намеће. Сећам се да ми је на почетку рекао „то се неће догодити“ или „нећемо стићи тамо“, а онда ће се то догодити. Затвореност, празне улице, број погинулих ... Кад боље размислите, јако је.
Ја тумачим оно што се догодило као а историјска драма је живела у првом лицу, али признајем да сам остао тужан. Не знам да ли ћемо искористити позив за буђење ове планете да се променимо. Данас је модерно судити о прошлости са садашњом скалом вредности и са пуно ароганције. Питам се, Како ће нам судити у будућности?