Речи за Јулију

„Речи за Јулију“ је веома популарна песма коју је написао шпански аутор Јосе Агустин Гоитисоло (1928-1999). Ова поезија објављена је 1979. године као део истоимене књиге Речи за Јулију. Текст је упућен његовој ћерки као ода радости пред оним што је, сам по себи, песник знао да је чека на путовању самог живота, чак и када више није био близу или у овом авиону.

Песма је за кратко време добила велику репутацију. Такав је био његов одјек који У песму су је адаптирали аутори као што су Мерцедес Соса, Кико Венено и Роса Леон. Такође су изванредни међу извођачима групе Лос Суавес, Солеа Моренте и Росалиа, да поменемо само неке. Текст данас одржава ту нијансу наде пред недаћама за свакога ко дође да га прочита.

Биографски профил аутора

Рођење и породица

Јосе Агустин Гоитисоло Гаи рођен је 13. априла 1928. године у шпанском граду Барселони. Био је прво од троје деце Јосе Мариа Гоитисоло и Јулиа Гаи. Његова два млађа брата, Јуан Гоитисоло (1931-2017) и Луис Гоитисоло (1935-), такође се касније посветили писању. Сви су достигли славу у шпанској књижевној заједници.

Економски гледано, породица је добро живела. Могло би се рећи да су припадали тадашњој шпанској аристократији. Детињство му је пролазило између књига и околине погодне за његов интелектуални развој.

У једва десет година, будући писац је изгубио мајку, као резултат ваздушног напада који је Францо наредио на Барселону. Тај догађај је у потпуности обележио живот породице. Поред тога, узрок је био тај који је навео аутора да крсти своју ћерку именом Јулиа. Наравно, оштрина догађаја покренула је и касније стварање песме „Палабрас пара Јулиа“.

Естудиос

Познато је да је Гојтисоло студирао на Универзитету у Барселони. Тамо је студирао право, које је требало да кулминира у Мадриду. У потоњем граду живео је у резиденцији градоначелника Цолегио Нуестра Сенора де Гуадалупе. Док је био у тим објектима, упознао је песнике стаса Јосеа Мануела Цабаллера Боналда и Јосе Ангела Валентеа, са којима је делио и заједнички консолидовао амблематичну и утицајну Генерацион дел 50.

Гојтисоло и генерација 50

Поред Боналда и Валентеа, Гојтисоло се трљао са песничким личностима као што су Јаиме Гил де Биедма, Царлос Баррал и Алфонсо Цостафреда. Са њима и многим другима које је историја препознала, песник је преузео улогу свог дела као бастиона за промоцију неопходних моралних и политичких промена које је шпанско друштво захтевало.

Ова генерација јунака није се ограничила само на то да је типична фигура шпанског интелектуализма. Не, али они су се посветили суочавању са осетљивим питањима која су протеклих година, па чак и истовремено када су објављивале, могле значити трошкове сопствених живота.

Почетак његових публикација и његов траг у књижевности

Било је у доби од 26 година да је Јосе Агустин Гоитисоло формално провалио на књижевно поље своје земље. Иако је већ објавио неколико појединачних песама и обзнанио своје мајсторство писама, 1954. утицао је на шпанску књижевну сцену Повратак. Публикација му је донела Другу награду Адонаис.

Од тада је следио низ дела, будући Речи за Јулију (1979) једна од најутицајнијих у шпанској и светској популарној култури. Такође истакнуто Ноћ је повољна (1992), дело које је писцу омогућило да освоји награду критике (1992).

Смрт

После живота који је пролазио између перипетија и радости, огромних достигнућа и великог наслеђа, песникова смрт дошла је трагично. Много је хипотеза које се врте око раног одласка писца. Било је самоубиство. Имао је само 70 година и то се догодило након што се бацио кроз прозор у свом дому у Барселони. Тело је пронађено у улици Марије Куби. Постоје они који говоре о депресивној слици и подржавају свој став реченицом коју је исти аутор објавио на свој последњи рођендан:

„Кад бих морао да проживим све што сам доживео, радије то не бих поново доживео.“

Истина је да је његово перо и даље имало огромну луцидност, што потврђује и његово најновије дело, Добри мали вук (1999). Ово је објављено 3 године након његовог одласка. Његова смрт оставља рупу у шпанским словима, али његова дела и наслеђе омогућавају му да оживи онолико често колико то савест дозвољава.

Комплетна дела Јосе Агустин Гоитисоло

Књижевно дело овог шпанског писца није било мало. Овде можете видети његова комплетна дела и постхумне публикације:

• Повратак (КСНУМКС).
• Псалми у ветар (КСНУМКС).
• Јасноћа (КСНУМКС).
• Одлучне године (КСНУМКС).
• Нешто се дешава (КСНУМКС).
• Ниска толеранција (КСНУМКС).
• Архитектонска радионица (КСНУМКС).
• Времена и заборава (КСНУМКС).
• Речи за Јулију (КСНУМКС).
• Кораци ловца (КСНУМКС).
• Понекад велика љубав (КСНУМКС).
• О околностима (КСНУМКС).
• Крај збогом (КСНУМКС).
• Ноћ је повољна (КСНУМКС).
• Зелени анђео и друге пронађене песме (КСНУМКС).
• Елегије Јулији (КСНУМКС).
• Као ноћни возови (КСНУМКС).
• Свеске компаније Ел Есцориал (КСНУМКС).
• Добри мали вук (1999, објављено 2002).

Антологије

• Савремени каталонски песници (КСНУМКС).
• Кубанска поезија револуције (КСНУМКС).
• Јосе Лезама Лима Антологија.
• Зборник Јорге Луис Боргес.
• Песме су мој понос, поетска антологија. Издање Царме Риера (издавачка кућа Лумен, 2003).

Преводи

Карактеристично је било превођење са италијанског и каталонског језика. Превео је дела:

• Лезама Лима.
• Павесе.
• Куасимодо.
• Пасолини.
• Салвадор Есприу.
• Јоан Виниоли.

Примљене награде и признања

• За свој рад Повратак добио је другу награду Адонаис (1954).
• Босцанова награда (1956).
• Награда Аусиас Марцх (1959).
• Ноћ је повољна учинио га достојним награде критичара (1992).

Треба напоменути да је УАБ (Аутономни универзитет у Барселони) био задужен за домаћинство свих дела и докумената песника и његовог живота. То је било из 2002. Материјал је изузетно потпун и може се наћи у Хуманистичкој библиотеци.

Речи за Јулију

Музикализације

ово песма је претворена у песму а извели су га следећи уметници и групе:

• Пацо Ибанез.
• Мерцедес Соса.
• Таниа Либертад.
• Никл.
• Солеа Моренте.
• Росалиа.
• Роландо Сарторио.
• Лилиана Херреро.
• Роса Леон.
• Иван Ферреиро.
• Кико Веном.
• Исмаел Серрано.
• Суавес.

Треба напоменути да је, поред музикализације „Речи за Јулију“, Пацо Ибанез преузео и задатак промоције дела Гојтисоловог дела. Певач је то урадио на свом албуму Пацо Ибанез пева Јосе Агустин Гоитисоло (КСНУМКС).

Песма

„Не можеш се вратити

јер те живот већ гура

као бескрајно завијање.

Кћери моја, боље је живети

са радошћу људи

него плакати пред слепим зидом.

Осетићете се углом

осећаћете се изгубљено или сами

можда желите да се нисте родили.

Добро знам шта ће вам рећи

да живот нема сврху

што је несрећна ствар.

Зато се увек сећајте

онога што сам једног дана написао

мислећи на тебе као што сада мислим.

Живот је леп, видећете

као упркос кајању

имаћете пријатеље, имаћете љубав.

Мушкарац сам, жена

узети овако, један по један

Они су попут прашине, они су ништа.

Али кад разговарам с тобом

кад вам напишем ове речи

Мислим и на друге људе.

Ваша је судбина у другима

твоја будућност је твој властити живот

твоје достојанство је свачије.

Други се надају да ћете се одупрети

нека им твоја радост помогне

твоја песма међу његовим песмама.

Зато се увек сећајте

онога што сам једног дана написао

мислећи на тебе као што сада мислим.

Никада се немојте предавати или окретати

узгред, никад не реци

Не могу више да издржим и овде остајем.

Живот је леп, видећете

као упркос кајању

имат ћеш љубав, имаћеш пријатеље.

Иначе нема избора

и овај свет какав јесте

биће све ваше наслеђе.

Опростите, не знам како да вам кажем

ништа више, али разумете

да сам још увек на путу.

И увек се сети

онога што сам једног дана написао

мислећи на вас као што сада мислим ”.

Анализа

Тешког живота

Кроз својих 16 строфа од три слободна стиха, писац се обраћа својој ћерки да би је саветовао на путу који је очекује у овом континууму неизвесности који називамо животом. На почетку га упозорава да повратка нема, оставља то јасно и одлучно у првој строфи:

„Не можеш се вратити

јер те живот већ гура

као бескрајно завијање ”.

Ово је допуњено лапидарном фразом треће строфе „можда желиш да се ниси родио“. Овим стихом он директно алудира на стих из Јоба 3: 3 „Пропада дан кад сам се родио, а ноћ кад је речено: човек је зачет“.

Позив на смирење

Међутим, у другој строфи каже:

„Кћери моја, боље је живети

са радошћу људи

него плакати пред слепим зидом “.

Ово је позив да се смирите и заузмете став весеља, уместо да дозволите да вас понесе жаљење и туга. Песник инсистира да ће је стићи гласови несреће, јер то је живот, али је подстиче да увек види позитивну страну.

Блиски, свакодневни језик и препознавање човечанства

Током читаве песме, Гојтисоло говори гласом свог искуства, свакодневним језиком и ничим намишљеним. Овај аспект је део трансценденције текста.

Нешто што је врло хумано и за похвалу је то што признаје да не зна све, јер још увек мора да дода искуства. А пошто песник не може да се упушта у остале мистерије и перипетије које још увек мора да живи, он једноставно каже:

„Опростите, не знам како да вам кажем

ништа више, али разумете

Још увек сам на путу ”.

Неопходан подсетник

Можда најзначајнија ствар у 16 ​​строфа песме су три пута у којима Гојтисоло позива своју ћерку да се сети тих текстова:

"… запамтити

онога што сам једног дана написао

мислећи на вас као што сада мислим ”.

Ово постаје попут мантре на коју ћемо се вратити ако нешто измакне контроли, формула која само постојање чини подношљивијим.