Следећи петак се отвара широм света верзију уживо акцију из Диснеиевог класика анимације Лепотица и звер, овај пут са Емма Ватсон, већи приказ ефеката и наводни феминизам који поново открива (чак и више ако је могуће) историју коју сви знамо. Међутим, оно што је остало од првобитног материјала од којих је једно највечитијих љубавних прича у фикцији? Идеш ли у сусрет књижевно порекло Лепотице и звери?
Лепотица и звер, или најстарија прича на свету
Купидон и Психа
Прича о Лепотици и звери вероватно је једно од најважнијих у литератури због многих интерпретација и верзија. Заправо се сматра да је митска прича о проналазачкој ћерки која се заљубила у чудовиште претворено у чудовиште произашла из различитих грчких митова, укључујући Минотаур, случајна љубав Купида и Психе (укључена заузврат у Златно дупе Апулеја, у XNUMX. веку нове ере) или прича о Едипу и његовој вези са Сфингом.
Митови који су током средњег века наставили да круже у облику фолклорних прича и приповедака, мада многи верују да је порекло „Звери“ имало много везе са постојањем Педро Гонзалез, послушник Тенерифа из Енрикуеа ИИ рођен са хипертрихоза, болест коју карактерише раст длака на лицу, а у XNUMX. веку оженио се младом Францускињом.
Занимљиво је да је италијански аутор 1550. године објавио прву верзију приче Гиованни Францесцо Страпарола и уврштен у његову антологију Ле пиацеволи нотти (пријатне ноћи). У прича, млада жена је познавала деформисаног мушкарца доброг срца са којим је завршила у љубави, заплет који је Цхарлес Перраулт прилагодио би се по сопственом нахођењу 1657. године причом из Приче о мајци гусци, где такође налазимо Плава брада, мрачни рођак Лепотице и звери. Проблем је био у томе, попут ауторске адаптације Гиамбаттиста Басиле, обе верзије постале су фестивал огрова, краљева и магије потпуно другачији од једноставне почетне идеје Страпароле.
Доласком XNUMX. века, две жене су допринеле уздизању женске фигуре у историји након година роњења између европских прича и басни. Први од њих, аутор Габриелле-Сузанне Барбо де Вилленеувет, написао је причу 1740. године која се, упркос продужавању магичних универзума Перраулт и Басиле, удубила у лик ослобођенијег протагониста заробљеног између хијерархија краљева и мађионичара.
Ставио бих шлаг на то Јеанне-Марие Ле Принце де Беаумонт, француски учитељ прогнан у Енглеску који ће дати коначну верзију 1756. Беаумонтов гениј лежао је у сузбијању огрова и претјеране магије, дајући дјелу свакодневнији додир, помећући преоптерећену магију европских народних прича. У овој верзији, Белла је имала две лене сестре док је она, Сцарлетт О'Хара, једина помагала оцу око његових земаља, трговац који се након што се изгубио у шуми склонио у замак док га чудовишна није открила власник. док је чупао ружу за своју омиљену ћерку. Остало је историја.
Само годину дана након објављивања у Француској, Беаумонт-ово дело је преведено на енглески језик као Часопис Иоунг Миссес, који садржи дијалоге између гувернерке и неколико квалитетних младих дама, њени научници, постајући коначна публикација која би Лепоту и звер учинила изнад свих својих претходних верзија претендујући на земаљске вредности као што су интегритет, изглед и предрасуде.
На тај начин, коначни наратив о Лепоти и звери, који је био врло критичан према браковима из разлога погодности, моћи власника земљишта и ослобађању жена, био би онај који би Дизни заузврат мало изменио у ономе што је било први анимирани филм номинован за Оскара за најбољи филм 1991. године.
А овог петка на екран ће се појавити још хуманизована адаптација класике уз коју смо сви одрасли да бисмо потврдили да ли је Лепота и звер дефинитивни тријумф женствености, лепоте и разбијања предрасуда. Иако ми нешто говори да ћемо остати са непремостивом верзијом целог живота.
Да ли сте знали да је Лепотица и звер моја омиљени Дизнијев филм? Који је твој?