Кахлил Џубран Био је песник, сликар, романописац и есејиста рођен у Бишарију, у Либану, 1883. Био је познат као песник изгнанства, а такође је и један од најчитанијих песника на свету. У његовим списима, пуним мистицизма, повезују различите утицаје из хришћанства, ислама, јудаизма и теозофије. Његове најпознатије књиге су Добит, састављен од двадесет шест поетских есеја и који је написао са петнаест година, Лудо o Сломљена крила. Писао је и романе критичког тона као нпр бунтовни духови. Његово дело је преведено на више од 30 језика и због своје универзалности однето у позориште, биоскоп и друге дисциплине. Живео је између Блиског истока и Сједињених Држава где је умро у Њујорку у доби од четрдесет осам година. У овом избору песама и прича памтимо је.
Кахлил Ђибран — Песме и приче
Песме
збогом не постоји
Заиста вам кажем
да збогом не постоји:
Ако се изговара између два бића
који никада нису пронађени
је непотребна реч.
Ако се између двоје каже да су били једно,
је бесмислена реч.
Јер у стварном свету духа
постоје само сусрети
и никад збогом
и зато што сећање на вољену особу
расте у души са даљином,
као јека у планинама у сумрак.
***
Брак
Рођени сте заједно и бићете заједно заувек.
Бићете заједно када вам бела крила смрти рашире дане.
Да; бићете заједно у тихом сећању Божијем.
Али нека ветрови небески играју међу вама.
Волите једни друге, али не правите љубав везу.
Нека то буде, радије, покретно море између обала ваших душа.
Напуните чаше једни другима, али не пијте из једне шоље.
Дајте једни другима мало свог хлеба, али немојте јести из истог комада.
Певајте и играјте заједно и будите весели, али нека свако од вас буде самосталан.
Дај своје срце, али не да га има твој партнер,
јер само рука Живота може садржати срца.
Будите заједно, али не превише,
Јер су стубови храма одвојени.
И не расте храст под хладом чемпреса ни чемпрес под храстом.
мир и рат
Три пса су се сунчала и разговарала.
Први пас је рекао у сну:
„Заиста је дивно живети у овим данима када владају пси. Узмите у обзир лакоћу с којом путујемо под морем, преко копна, па чак и на небу. И размислите на тренутак о изумима створеним за удобност паса, за наше очи, уши и носове.
А други пас проговори и рече:
„Више разумемо уметност. Ми лајемо на месец ритмичније него наши преци. А када се погледамо у води видимо да су нам лица јаснија него јучерашња.
Онда је трећи рекао:
— Али оно што ме највише занима и забавља мој ум је мирно разумевање које постоји између различитих псећих стања.
У том тренутку су видели како се хватач паса приближава.
Три пса су пуцала један на другог и појурила низ улицу; Док су трчали, трећи пас је рекао:
-О Боже! Трчи за свој живот. Цивилизација нас прогони.
***
Бог
У данима моје најдаље давнине, када је први трепет говора стигао до мојих усана, попео сам се на свету гору и говорио Богу говорећи:
„Господару, ја сам твој роб. Твоја скривена воља је мој закон, и ја ћу ти се покоравати у векове векова.
Али Бог ми не одговори, и прође као јака олуја.
И после хиљаду година вратио сам се на свету гору, и опет сам говорио Богу говорећи:
„Створитељу мој, ја сам твоје створење. Направио си ме од глине и дугујем ти све што јесам.
А Бог не одговори; Прошао је као хиљаду крила у брзом лету.
И после хиљаду година поново се попех на свету гору, и опет проговорих Богу говорећи:
„Оче, ја сам твој син. Твоја милост и твоја љубав су ми дали живот, и кроз љубав и обожавање тебе наследићу твоје Царство. Али Бог ми није одговорио; Прошао је као магла која баца вео на далеке планине.
И хиљаду година касније поново сам се попео на свету гору, и поново сам призвао Бога говорећи:
-Боже мој!, моја врхунска чежњо и моја пуноћа, ја сам твоје јуче, а ти си моје сутра. Ја сам твој корен на земљи и ти си мој цвет на небу; заједно ћемо расти пред лицем сунца.
И Бог се нагнуо нада мном, и шапутао ми слатке речи на уво. И као море, које грли поток који к њему тече, Бог ме је загрлио.
И кад сиђох у равнице и у долине, видех да је и Бог тамо.
лепа поезија. Никада нисам прочитао ништа од њега. Хвала што делите.