Данас вам доносимо интервју са Рафаелом Сантандреуом, психологом и аутором "Чаше среће" y „Уметност негорчења живота“. Ово друго је постигло велики продајни успех прошле године у Шпанији у категорији „нон-фицтион“ и то мислимо са "Чаше среће" догодиће се мало исто. Остављамо вас са његовим речима.
АЛ: Пре свега, желели бисмо да вам захвалимо што сте нам дали мало времена да обавимо овај интервју, Рафаел. Данас је један од најпознатијих психолога у Шпанији, и то не само због својих терапија, већ и због успеха своје књиге прошле године „Уметност негорчења живота“, један од најпродаванијих, ако не и највише у категорији „нефикције“ у Шпанији. Зашто мислите да је ваша публикација била толико успешна?
РС: Моја прва књига је била врло успешна јер је заиста ефикасна. Не волим књиге за самопомоћ, јер их сматрам „збиркама лепих речи“, али не баш корисним. Тип психологије којим се бавим назива се „когнитивна терапија“, а подржава је више од две хиљаде студија објављених у научним часописима. Многи моји читаоци нису купили само примерак Уметности да живот не учиним горким, већ 10. Увидевши промене које се у њима догађају, дају их породици и пријатељима.
АЛ: И одлучио је да се не зауставља на овом писању и пре неколико месеци објавио је своју другу књигу на издавачком тржишту, које је назвао „Чаше среће. Откријте своју емоционалну снагу ". Ја лично још нисам имао прилику да га прочитам. Да ли бисте ми дали кратак резиме онога што могу наћи у књизи?
РС: Пронаћи ћете кључеве да промените свој карактер: да постанете емоционално снажни као што је, на пример, Стивен Хокинг, научник у инвалидским колицима. Ако радикално промените свој унутрашњи дијалог, ваше емоције се мењају. Мораћете да вежбате, радите у просеку сат времена домаћих задатака дневно, али награда је слобода и испуњење.
АЛ: Да ли мислите да Рафаел да људи нису способни да виде срећу у малим детаљима, па отуда и наслов књиге?
РС: Видети лепоту у малим стварима последица је доброг менталног здравља. Кад смо лоши, не ценимо свакодневна чудеса. Али кључ тог менталног здравља је борба против „хипер-захтева“: реците себи: „Морам све да радим добро или врло добро или сам крвави црв најгоре врсте!“. Ако престанете себи да дајете менталне трепавице, почињете да дишете лако и да се смирујете ... Ту започиње исцељење.
АЛ: Морам да признам да га пратим у емисији За све 2, коју су представили Марта Цацерес и Јуањо Пардо, и једном сам га слушајући помислио, ако бих имао прилику једног дана да разговарам са Рафаелом Сантандреуом (жеља услишена, хвала ти Гение!) Питао бих га шта мисли о 7 основних потреба које је описао Маслов, јер верујете да људска бића „требају“ више од основа. Шта ми мораш рећи о овоме?
РС: Пирамида Абрахама Маслова, истакнутог психолога педесетих година, каже да се људска бића одмичу од „потреба“ док покривају основе. На пример, након јела и пића почињу да жуде за забавом. После забаван посао. Затим, аутентична љубав ... Нагласио бих да није реч о „потребама“, већ о „жељама“. „Потребе“ људског бића су само храна и пиће. Остало су увек „жеље“, односно циљеви који могу или не морају бити испуњени. Ако не, можемо бити једнако срећни. Да бисте били емоционално јаки морате да контролишете „нужност“, луду тенденцију да „жеље“ претворите у „апсолутне потребе“. Треба ми само основа Маслове пирамиде, храна, али не и остало. Не треба ми сигуран посао, не треба ми партнер, не требају ми пријатељи ... Сам, на терену, са основама, био бих мега срећан.
АЛ: Негде сам прочитао (искрено, не сећам се који) да ћемо ускоро знати детаље о књизи коју тренутно пише. Истина је? Да ли ће Рафаел Сантандреу објавити трећу књигу?
РС: Ја сам у. То је књига која ће објаснити како постати јак емоционално, али овог пута на вишим нивоима. То јест, имати толико емоционалне интелигенције да је добијање посла који желите лаган; то флерт је врло лако, чак и са бебама. Јер је истина да вам супериорна емоционална интелигенција даје зверску конкурентску предност, јер су сви људи фатални: имају парализујући страх у готово свим областима свог живота.
АЛ: Не могу а да вас не питам за мишљење о модној књизи и филму, "Педесет нијанси сиве", у којој се појављује и фигура психолога. Да ли сте читали књигу или гледали филм? Шта ти мислиш? Како би се Рафаел Сантандреу, психолог, понашао према господину Граиу?
РС: Заправо не знам много о тој књизи. Само што главни јунак воли садо и што се на крају ствар завршава као љубавна прича. Особи која ужива у саду не бих ништа рекао, јер је то активност која је законита као и свака. Што се тиче идеје да је романтична љубав велики спаситељ, не шалимо се. Романтична љубав је прецењена. Оно што је заиста јако је љубав према свету и према другима, уопште.
АЛ: И враћајући се на више књижевних питања, и као последње питање, у којој књизи или књигама је Рафаел Сантандреу највише уживао? Које публикације не смеју да недостају у вашој личној библиотеци?
РС: Препоручићу вам три књиге које су за мене књижевне висине: „На путу“, „Пробијање лизергичне киселине“ и „Отпреме“. Они су драгуљи модерне америчке књижевности, али такође објашњавају стварне догађаје који су повезани са личним испуњењем, стањима свести, љубави, живота и смрти. Поред тога, њих троје следе филозофски и естетски курс. Они су попут водопада, будући да је на ауторе можда утицао Салингер у Тхе Цатцхер ин тхе Рие.
Још једном, хвала Рафаелу на овом интервјуу и хвала вам и на саветима и доприносима које нам даје сваке недеље у Пара Тодос ла 2. Поздрав!