Фотографија: Марија Латоре, Фејсбук профил.
Мариа Латорре пише романтичне романе и приче за одрасле и већ је објавио неколико наслова као Породица у раду, Додиривање неба o Задовољства. Последњи је насловљен бос међу коренима. Заиста ценим ваше време и посвећеност овоме интервју коју објављујем данас.
Мари Латорре. Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш последњи објављени роман је Боса међу коренима. Шта нам говорите о томе и одакле идеја?
МАРИЈА ЛАТОР: То је прича о лола, млада жена која је одувек живела у андалузијским планинама и која после смрти мајке одлази да живи са оцем у Каталонију. Од живота у колиби усред шуме, она постаје ћерка буржоаског винара и пред овим сукобом, он ће решити да не изгуби своју суштину, шта год да се деси. Када наиђете Цесц Рибеллес, службеник свог оца, почеће да сумња шта заиста покушава да заштити, а шта пропушта држећи се прошлости.
Идеја је настала пре скоро двадесет година, у причи коју сам написао за такмичење у свом граду. У њему су изашла два лика из којих су Хтео сам да објасним више ствари. Они су били ти који ће касније постати Лола и Сеск. Дуго су ми шапутали своју причу и схватио сам да је то што ми причају у форми романа. Нисам се осећао спремним да га напишем, па сам се пријавио на курс романтичног романа Ерике Гаел — најбоља ствар коју сам могао да урадим за свој живот као писац — и тамо сам коначно почео да га обликујем.
- АЛ: Да ли се сећате неког свог првог читања? А прва прича коју сте написали?
МЛ: Тхе прва прича да сам имао звао се марта а радило се о девојчици која је желела да одрасте, мало уназад од Петра Пана, живо се сећам јер сам се осећао као она. Годинама касније дали су ми принцеза вилењака, од Сали Скот, и то је било врхунско гориво за моје писање.
Л прве приче које сам писао као дете разбацане су по папиру за умотавање и странице отргнуте са мог школске свеске. Оно чега се највише сећам је прича јелен који је био заробљен у коренима дрвета. Ипак Чувам неке од њих.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
МЛ: Два писца која су у мојим тинејџерским годинама у великој мери утицала на мене били су ЈДСалингер и Федерико Гарсија Лорка. Али мислим да она не би била исти писац без Фланери О'Конора, Хозеа Луиса Сампедра, Пилар Педразе, Мигела Делибеса, Марисе Сицилије, Ђанија Родарија, Ерике Гаел или Хесус Караска, између осталих.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
МЛ: Много! Али тренутно, прво што ми пада на памет је Тирион Ланистер. Када сам читао књиге пре много година, био сам фасциниран њиховим ивицама и њиховом људскошћу, увек између добра и зла, рођеног преживелог.
- АЛ: Неки посебан хоби или навика када је у питању писање или читање?
МЛ: Када пишем, потребна ми је позадинска музика, у складу са прича коју имам у руци. Немам неку посебну навику да читам, обично читам кад год имам слободног времена, зато у последње време то често радим на мобилном телефону.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
МЛ: Моје омиљено место за писање је на отвореном, уз лаптоп или нотебоок, а моје време је ујутро. Немам омиљено место или време за читање, мислим да је свако место и било које време идеално за то.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који вам се свиђају?
МЛ: Да, мислим да има дивних прича у свим жанровима. Генерално, не идем по жанру романа да бирам лектиру, обично то радим по синопсису или по препоруци људи чијим критеријумима верујем.
- АЛ: Шта сад читаш? А писање?
МЛ: Читам Преводилац, de Хозе Гил Ромеро и Горети Ирисари, и пишем а кратки роман који би се могли класификовати као сентиментални.
- АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени?
МЛ: У кризи. Сировине за књиге у улога су кроз кров, комодификација књижевности намеће се њеном квалитету, тхе пиратерија немогуће задржати, нови аутори имају мало могућности, издавачи су углавном још увек усидрени у праксама које више немају смисла и које успоравају раст њихових аутора, друштвене мреже нас избацују из центра...
Крушка ако постоји криза, постоје могућности за промене, за еволуцију и надамо се да ћемо их искористити да побољшамо услове за све иу корист књижевности. Ми аутори и аутори желимо да имамо већу контролу над својим каријерама и то већ мења многе ствари.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете успети да задржите нешто позитивно за будуће приче?
МЛ: Остало ми је много позитивних ствари, наравно. Са људима које сам срео на путу и добрим и не тако добрим које су ми дали, пре свега. Од људски односи одакле углавном долази моја инспирација.