Фотографије са насловнице: љубазношћу Саре Гутиеррез.
Сара Гутиеррез Она је офталмолог, али такође пише из есеја у извештаје. Такође, заједно са Евом Оруе, води агенцију Ингенио де Цомуницацион. Сада је представио роман, први, под насловом Последње лето СССР-а. У ово интервју Говори нам о томе и говори нам о много више. Много вам захваљујем на времену и доброти коју сте ми пружили.
Сара Гутиеррез - Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш најновији роман је Последње лето СССР-а. Шта нам кажете у њему?
САРА ГУТИЕРРЕЗ: Последње и прво, до сада све што сам написао био је есеј или велики извештај.
Последње лето СССР-а је прича заснована на путовању које сам обавио совјетским земљама, од Балтичког до Црног мора, током прве недеље јула 1991, неколико месеци након распада Совјетског Савеза.
Оно које сам започео као још једно туристичко путовање на крају је постало изванредно искуство достојне дељења, углавном захваљујући два фактора: првом, мој сапутник на путовању, узбекистанска колегиница која никада није путовала из задовољства што је то радила, никада није видела море или окусила слободу и која у почетку нисам желела да иде са мном; а друго, ноћни возови, онима на које нас је приморао мој услов за стипендирање у СССР-у (који ме спречавао да се преселим без посебних дозвола или да одседнем у хотелу) и у којима се подударамо са људима свих врста који су спремни да разговарају о божанском и људском.
Са перспективом времена, дневне шетње по градове које посећујемоЛенинград, Талин, Рига, Вилниус, Лвов, Кијев y Одеса, почевши од Харков): барикаде у рига, интензивна верска активност у Лавову, демонстрације независности у којима смо били укључени у Кијеву, на пример, били су каталог сигнала о трансценденцији тренутка.
У приповедању о путовању нужно их има отисци свакодневног живота последње две године СССР-а (у земљу сам стигао новембра 1989. године на специјализацију из офталмологије) и првих 5 година самосталног живота у републикама (живео сам у Русији до јула 1996. године).
Књига је употпуњена са изврсне илустрације Педро Арјона, и неколико фотографија и документације са краљевског путовања, у изврсном издању Реино де Цорделиа.
- АЛ: Можете ли се вратити у сећање на ту прву књигу коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
СГ: Мислим да је прва књига коју сам прочитао била Авантура у долини Енида Блајтона и, касније, све авантуре које је та банда имала и имала.
Ако цртам из сећања, оно чега се сећам први списи су неки љубавне песме у адолесценцији.
- АЛ: Која је прва књига која вас је погодила и зашто?
СГ: Први први ... немам појма. Сећам се да сам се радовао ударању по књижарама Љубав у време колере због сјајног укуса у устима који ми је оставио Стотине година самоте вероватно због тога колико ми је магични реализам Гарцие Маркуеза био реалан. И између тога, сећам се да сам се страсно предао Раиуела од Кортазара.
- АЛ: Тај омиљени писац? Могу бити више пута и свих времена.
СГ: Ја сам велики обожавалац стрип, и трудим се да ништа од тога не пропустим Јое Саццо.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
СГ: Волео бих да се упознам Шерлок Холмс, и дружите се с њим у ординацији мог офталмолошког колеге др Цонан Доиле-а. Претпостављам да би ме то посебно подстицало за стварање Франкенстеин.
- АЛ: Неке посебне навике приликом писања или читања?
СГ: Хтео сам да кажем ниједно, али сад кад размислим Увек читам или пишем лежећи, или барем високо подигнутих ногу, опуштено.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
СГ: La Недеља ујутру, у кревету. Читање на лежаљци окренутој према мору такође је велико задовољство.
- АЛ: Било који други жанр који вам се свиђа?
СГ: Посебно ми се свиђа стрип и тест.
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
СГ: Читам Јеванђеље јегуља аутор Патрик Свенссон (Астероид Боокс, 2020). Размишљам о рачун другог путовања.
- АЛ: Шта мислите како је издавачка сцена са ваше позиције у тиму који састављате у Ингенио де Цомуницацион?
СГ: Опште говорење је тешко и опасно, али држећи се дела сектора с којим се повезујем, мислим да је веома активан, расте и тражи нове начине да појача значај књига као таквих, претварајући их чак и у предмете жеље и веома посвећен књижарама.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или можете задржати нешто позитивно за будуће романе?
СГ: Тренутак који живимо је врло јако тешко, али не сумњам да ће, ако нешто остане, дугорочно бити најмање лоше.