Блас де Отеро започиње у поезији егзистенцијални, што се огледа у два надалеко позната дела као што су „Анђео жестоко човек“ и „Редобле де цонсциенце“, што је заједно касније створило свезак под насловом „Анциа“, реч која је настала спајањем првог слога првог наслова и последњи од другог.
У овим књигама песник показује својим гласом лирска туга и тескоба сваког човека пред смрћу, која се повећава недостатком одговора Бога који не одговара на постављена питања и помоћу којих се намерава ублажити горе поменута тескоба и стећи мало мира, нешто за чим су људи осуђени да чезну, али то не могу добити због неумољивог пута до смрти.
Његова друга фаза одговара поезији друштвени а у њему налазимо и друге добро познате наслове попут „Тражим мир и реч“. Сам наслов овог дела даје нам представу о томе шта се тражи у овој фази, речи којима се проглашава неправда и мир, нешто чега у земљи нема пуно и за шта песник сматра да је неопходно да би се могло достојанствено живети.
Коначно, у последњим годинама Блас де Отеро посветио се поезији карактера рефлексиван у којој испитује сопствену каријеру и у којој анализира неке биографске аспекте.
Више информација - Биографија Бласа де Отера
Фотографија - Алберто Цереда
Извор - Окфорд Университи Пресс