Дон Пардино: «Добро писати значи мислити на друге»

Професор Дон Пардино је постао један од ликова најпопуларнији друштвених мрежа на Интернету. А сада је само направио скок на папир и извадио свој први графички роман, или стрип у животу: Професор Дон Пардино против мармозета. То је стварно част да ми је ово одобрио интервју и ја сам захвалан.

За наставнике, лекторе, ауторе рекламних текстова, писце или сви заинтересовани за добру употребу језика, његова учења у облику дидактички и забавни цртани филм истовремено су и одушевљење што почасти такође да сјајни аутори из шпанског стрипа.

Интервју са дон Пардином

• ACTUALIDAD LITERATURA: Знамо ли ко је Дон Пардино и одакле му љубав према граматици, правопису и лингвистици уопште?

ДОН ПАРДИНО: Дон Пардино је лик који је рођен звезда у традиционалном стрипу у стилу доживотног стрипа и на крају је неко време држана у фиоци. Месецима касније, идеја о прављењу вињета за предавати правопис и граматику са мотом «Улази писмо с хумором». Његова естетика, са белом брадом и наочарима, учинила га је савршеним за улогу. Па је изашао из фиоке и дошао до ње. И до данас.

• АЛ: Да ли се Дон Пардино обраћа одређеној публици или можемо сви да учимо од њега?

ДП: У почетку је то дизајнирано тако наставници користиће га као ресурс на његовим часовима, али свако може искористити његово учење. На друштвеним мрежама, Супротно увријеженом мишљењу, постоје пуно људи заинтересованих за правопис и граматику. Само то објашњава зашто је почео да стиче популарност. У тренутку, комуницирати са наставницима, лекторима, преводиоцима, новинарима и било ким да се осећате нелагодно због ових питања.

• АЛ: Како се професор Дон Пардино документује за своја учења?

ДП: Користећи што више извора консултација из Правопис и граматика РАЕ чак и приручници Фундеу или Институт Сервантес. И, наравно, добро утемељени дигитални ресурси, као што су Језички блог, Од кастиљанаца или налоге на друштвеним мрежама А.Правопис или нема грешака. Сагледавање истог аспекта са толико много становишта помаже у синтези више или мање сложених језичких аспеката у шаљивом цртаном филму.

• АЛ: Да ли се сећате прве књиге коју сте прочитали?

ДП: За прву књигу морате се вратити на ЕГБ. Било је насловљено Кућа која је расла (1976), написао Јосе Луис Гарциа Санцхез а илустровао Мигуел Ангел Пацхецо. Ова књига је уступила место Верне, Цонан Доиле, Марк Тваин, Сервантес, Буеро Валлејо, Јане Аустен, Мелвилле... Овим желим да наговестим да морамо да дамо велику важност књижевности за децу и младе.

• АЛ: У овом стрипу Дон Пардино упознаје Дон Мигуела де Цервантеса, коме ће пружити руку да поправи велику збрку. И сигурно има још омиљених писаца. Можете ли нам их споменути?

ДП: За садржај, Цонан Доиле. По облику, Виргиниа Воолф. То су два класична аутора која позивају на више читања без умора. Такође бих цитирао аутора који о наставницима пише у шаљивом тону: Давид Лодге. Препоручујем то.

• АЛ: Очигледно је признање великим ауторима попут Ибанеза или Есцобара. Да ли бисте волели да будете или изгледате као неки други лик из најкласичнијих шпанских стрипова?

ДП: Сви, али ако морам да бирам, a Сир Тим О'Тхеоаутор Раф. Његов цртеж одише лакоћом и динамиком. А позадине су величанствене, са том енглеском вилом, оним сеоским вилама и оним пабом.

• АЛ: Да ли ће након овог првог скока на папир и доброг пријема бити још авантура?

ДП: Не знам ни како је објављен овај стрип. Намера је била да се објављују само на друштвеним мрежама и на блогу, али многи људи су писали питајући да ли постоји књига. Тада се појавила прилика и идеја да види Дон Пардина у школским библиотекама и књижарама била је мотор који га је натерао да крене напред.

Биће само још авантура ако људи уживају заиста први стрип и ако изразе жељу за још. А ако издавач жели, наравно.

• АЛ: Који бисте важнији разлог дали да нас боље упознамо са добром и исправном употребом језика у ово доба толико виртуелне комуникације?

ДП: Главни разлог је што добро писање мисли на друге. Стављање отвореног знака је као коришћење показивача правца: знам да ћу се окренути. Индикатор не стављам себи, већ да бих олакшао вожњу другом. Па, исто се дешава и са језичким нормама.

• АЛ: Да ли вам је тренутак кризе у којем живимо тежак или можете остати са нечим позитивним?

ДП: Веома је тешко. Истина је таква Не видим никакве позитивне аспекте. Само желим да се ова ситуација што пре оконча и то можемо се опоравити. И, пре свега, да се међуљудски односи врате оним што су били.

• АЛ: И на крају, максима Дон Пардина је „улазе текстови са хумором“. Још?

ДП: Ставите коректор у свој живот.