Даниел Мартин Серрано је премијерно изведена у роману са мрклим црним насловом, Инсомнио. Али овај Мадриленац већ има дугу историју као сценариста серије телевизија међу којима су Централна болница, Сомот, Слепи за састанке, Принц, Издаја y Пучина. Поред тога, професор је телевизијског сценарија у Мадридској филмској школи. У ово интервју Говори нам о свом роману и још много тога. Веома ценим љубазност и време које ми је посветио.
Даниел Мартин Серрано - Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Тако хладно, ритам и техника сценарија или ритам и техника романа?
ДАНИЕЛ МАРТОН СЕРРАНО: На крају све је у причању приче. Технике су различите, да, али оно што највише чини разлику сценарио за роман је начин рада. Писање скрипти је тимски рад у којем учествује неколико људи, а ви имате мишљење произвођача, мрежа и платформи, па се многе одлуке доносе заједно. Кад се суочим са романом, ја сам једини који доноси те одлуке, ја сам тај који одлучује шта ће се и како догодити. И за разлику од начина рада на сценарију, понекад се цени слобода коју ми роман даје.
Али немам склоности према сценарију или роману, или ми је бар тешко да одаберем једно или друго. У већини прилика то је прича коју желите да испричате одлучује како се жели испричати, ако је у облику сценарија, романа, приче, па чак и представе.
- АЛ: Са дугом каријером сценариста, сада дебитујете у чистој и једноставној литератури романом у мрклом црном, Инсомнио. Зашто и шта у њему налазимо?
ДМС: Као и у скоро свакој професији коју неко предлаже Нови изазови и писање овог романа било је за мене. Након година писања сценарија и покретања неких романа, одлучио сам да један завршим, покажи ми да је био способан урадити тако. То ми је била прва мотивација. Кад сам већ могао да га објавим, превазилази моја прва очекивања.
En Инсомнио читалац ће наћи а црни роман, врло мрачан, са две фабуле, један је рачунао у прошлости и други у садашњости. У првом, главни јунак, Тхомас Абад, је инспектор полицајац задужен за проналажење асесино разних жена. Како случај буде напредовао, то ћете откривати његов брат је некако укључени. Покушавајући да вас заштитите на крају ћете изгубити посао.
У садашњем делу Томас ради ноћи као чувар са гробља и тамо, малтретиран од стране некога ко се крије у сенци, схвата да случај још није завршен.
Инсомнио је роман са а заплет који се све више закачи а то читаоцу не даје предах. Има врло добра атмосфера, водећи лик оних који вам уђу у душу и, погрешно је што то кажем, али јесте врло добро написано. Сада ће читаоци бити ти који ће морати да пресуде о томе.
- АЛ: Враћајући се у прошлост, да ли се сећате прве књиге коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
ДМС: Моја прва читања, попут читања многих из моје генерације, биле су књиге из колекције Б.Парни лук, Тхе Фиве, Јулес Верне, Агатха Цхристие...
Што се тиче прве ствари коју сам написао, немам јасно памћење, знам то у школи кад је требало писати некада се истицао. Мало по мало, да, почео сам да пишем причу и тако сам стварао нека врста потребе то ме је навело да пишем све више и више. Пессоа је рекао да је писање за њега његов начин да буде сам и сасвим се слажем са том изјавом.
- АЛ: Та књига која ти је дирнула душу била је ...
ДМС: Много. Нисам могао да га изаберем. Означиле су ме оне књиге у којима сам свестан дела писца који стоји иза њих. Могла бих те именовати Кошница, из Чела, Мека је ноћФитзгералд, Град и пси, Варгас Љоса, Плач сове, Хигхсмтих-а, Нефандо Монице Оједе, већина Маријанових романа ...
- АЛ: А тај омиљени писац референци или инспирације? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
ДМС: Можда и јесте Јавиер Мариас писац могу да кажем највише што утиче на мене. Почео сам да му читам у тој доби кад је постајало јасно да желим да се посветим писању. Његов стил, његов начин казивања је нешто што имам јако на уму. Али постоје и многи други: Варгас Љоса, Гарциа Маркуез, Лобо Антунес, Рицхард Форд, Патрициа Хигхсмитх, Јоице Царол Оатес, Софи Оксанен, Мартин Гаите, Достојевски, Пессоа...
- АЛ: Који бисте књижевни лик волели да упознате и створите?
ДМС: Роман који обично доста читам је Велики Гатсби и он је један од ликова који ми се највише свиђају у књижевности. Сва Фитзгералдова дела препуна су ликова са много слојева које откривате у сваком новом читању. А Гатсби је један од мојих омиљених ликова.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
ДМС: Немам неку нарочито запажену манију што се тиче писања. Оно што могу да кажем је то Прилично сам савестан, пуно пишем и преписујем док не будем задовољан резултатом. Нисам брз писац, пуно размишљам и медитирам о корацима у роману и у сценарију, јер сам уверен да добар рад доноси добре резултате.
А професија писца је и даље посао и, као таква, Трудим се да пишем сваки дан, Имам свој распоред, нисам од оних које инспирација носи, премало траје. такође Волим да имам неколико пројеката истовременоПа кад заглавим са једним, могу да узмем другог и наставим да идем напред. То је најбољи начин да се превазиђу блокаде, да се приче мало одморе.
Y у време читања можда је једини хоби који могу имати то треба ми тишина, ништа што би ме одвукло.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
ДМС: Обично пишем код куће, али с времена на време волим да променим одлазак на а кафићЈедан библиотека. Та промена крајолика, да тако кажем, Помаже ми да проветрим а немају рутински осећај да увек раде на истом месту. Тачно је да ми је пандемија променила ову навику, али надам се да ћу у неком тренутку успети да је наставим.
- АЛ: Још књижевних жанрова који вас привлаче?
ДМС: Чињеница да је мој први роман злочина или жанра злочина не значи да је то мој омиљени жанр, заправо нисам сјајан читалац кримића. Заправо оно што волим, иако се чини труизмом, су добре књиге. А шта је добра књига за мене? Онај ко кад га прочитате зна да ће вас пратити читав живот, онај у коме схватам да иза стоји добар писац и видим дело које роман има, које ме тера на размишљање, што оставља осећај. А добра књига је такође она која у мени производи одређену завист, здраву завист, јер не знам да ли ћу једног дана моћи тако нешто да напишем.
- АЛ: Ваше тренутно читање? И можете ли нам рећи шта пишете?
ДМС: Очитања се акумулирају, Купујем више него што имам времена за читање. Касним са вестима, па тренутно читам Берта Исла, написао Јавиер Мариас, а на столу имам много других који чекају свој ред.
А што се тиче онога што пишем, тренутно јесам радећи на серији о којој још увек не могу пуно да причам али то ће светлост угледати следеће године и покушао да обликује какав бих волео да буде мој други роман. Промена регистра, интимнији и личнији роман који говори о љубави, не љубавном, већ роману о љубави и како је доживљавамо или живимо током година, од адолесценције до онога што називамо средњим годинама.
- АЛ: Шта мислите, како је издавачка сцена за онолико аутора колико постоји или жели да објави?
ДМС: Компликован. Мислим да постоји нека врста хитност да се то понекад жели објавити нешто важније него што јесте желите да напишете. Било која књига, било да је то роман, есеј или било који други жанр, захтева време рада, пуно писања и преписивања и даје ми осећај да се романи који нису довољно обрађени објављују и, пре свега, објављују сами.
Циљ оних који пишу је да објављују, наравно, али писац мора бити врло захтеван према себи, не само да је било шта корисно да се објави ма колико то неко желео, приликом писања морате максимално смањити его. Још једна негативна тачка колико је тренутно објављено јесте виђење како врло добри романи остају непримећени, а други који нису толико бриљантни успевају. Понекад промоција на друштвеним мрежама делује више од самог квалитета романа. Надам се да ће се ово променити.
- АЛ: Да ли бисте замислили сценарио за витални тренутак у којем живимо? Можете ли се држати нечега позитивног или корисног за будуће приче?
ДМС: Увек су постојале приче апокалиптичног типа које су, с овом причом, најближе њима. Тачно је да је живјети у првом лицу другачије, али ако бих морао да останем са нечим позитивним, то је са способност менталне издржљивости коју смо сви научили да развијамо. Истина је да се понекад чини да је човек достигао границу изолације, досаде и не видећи крај ове ноћне море. Али мислим да је, генерално речено, ко још најмање зна како да се носи са тим на најбољи могући начин.