Гиоргос Сеферис. Годишњица његовог рођења. изабране песме

Гиоргос Сеферис Био је грчки песник, есејиста, дипломата и преводилац је рођен дана као данас од 1900. до Смирна. Био је први грчки писац који је добио награду Нобелова награда за књижевност који су му доделили 1963. У његовом сећању иде ово избор песама изабрани.

Гиоргос Сеферис

Гиоргиос Стилианоу Сефериадис, познатији као Гиоргос Сеферис, рођен је у Измиру, тада у Грчкој, а сада у Турској, 13. марта 1900. Био је песник, есејиста и дипломата. Свој укус за књижевност наследио је од оца и врло млад почео да пише поезију. Један од његових главних извора инспирације био је Одисеа Хомера.

Године 1925. ступио је у Дипломатски кор у којој је направио дугу каријеру са позицијама у Енглеској и Албанији. Током Другог светског рата живео је у избеглиштву. Осим што је 1963. добио Нобелову награду, био је лекар почасни од стране универзитета у Кембриџ, Оксфорд, Солун y Принцетон.

Изабране песме

Рима

Усне, чувари моје љубави која је изумирала
руке, кравате моје младости која је измицала
тен лица изгубљеног негде у природи
дрвеће… птице… игра…

Тело, црно грожђе жарког сунца
тело, сасуде мога богатства, куда идеш?
Дошло је време када се сумрак утопи
и умор ме осваја у потрази за тамом...

(Наш живот се смањује сваким даном.)

Чезнем

Нема боје, нема тела
ову љубав која лута
раштркано, препуно,
изнова и изнова расути,
ипак пулсира
у залогају јабуке,
у резу смокве,
у кестењастој трешњи,
у зрну грозда.
Толико се Афродите распршило кроз ваздух
учиниће те жедан и блед
на једна уста и друга уста
нема боје, нема тела.

равнотежа

Путовао сам, уморио сам се и мало писао
али сам много размишљао о повратку, четрдесет година.
Човек у свим годинама је дете:
нежност и бруталност колевке;
остало је ограничено морем, као обала,
на наш загрљај и на јеку нашег гласа.

лист тополе

Толико је задрхтала да ју је ветар одувао
толико је задрхтала како је ветар неће однети
далеко
море
далеко
острво на сунцу
а руке припијене за весла
умирући на видику луке
и затворене очи у морске анемоне.

Толико сам се тресла
Толико сам је тражио
у каналу дрвећа еукалиптуса
у пролеће и у јесен
у свим голим шумама
колико сам је тражио, Боже мој.

Немир

Да им утоли жеђ усне су се бориле
у потрази за свежом наводњаваном ливадом Евротаса
а ти галопирајући за својим хртом нису стигли до тебе
и зној дестилован са врхова груди твојих.

Станза

Одмах, долази из руке
коју сам толико волео,
дао си ми драгоцени домет у сумрак,
као црни голуб.

Очистио пут преда мном,
суптилна магла сна
у сумрак свете вечере...
Тренутачно, зрно песка

усамљен, ти који си заузео целину
трагични пешчани сат
неми, као након што је видео Хидру
у рајском врту.

Још мало и сунце ће стати...

Још мало и сунце ће стати.
духови зоре
дували су на суве шкољке;
три пута је птица трила три пута сама;
гуштер на белом камену
стоји мирно
гледајући нагорену траву
где је змија клизила.
Црно крило има дубоки зарез
горе у плавом своду -
погледај, отвориће се.

Тријумфални порођајни бол.

Епиграм

Мрља у зеленој боји која се суши
тихи стих без краја,
летњи вентилатор
који је пресекао густу топлоту;
појас који је остао у мојим рукама
кад је жеља прешла на другу обалу
- Ово могу да ти понудим, Персефоно,
смилуј се на мене и дај ми сат времена сна.

Извор: Тихи глас


Будите први који ће коментарисати

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.