Црвенкапа.
Порекло најпознатије верзије Цаперуцита Роја датира од збирке усмених извештаја из XNUMX. и XNUMX. века. Најранији забележени том датира из 1697. године и карактеришу га прилично сирови делови приповести. Касније су браћа Грим преузела на себе да испеглају те сурове детаље, као и еротске сегменте укључене у ране верзије представе.
Исто тако, француски аристократа Цхарлес Перраулт додао морал (који се до тада није сматрао) како би девојкама учинио јасно упозорење у вези са опасностима поверења у непознате људе. Браћа Грим такође су се позвала на текст који је написао Лудвиг Тиецк у другој компилацији под насловом Црвенкапа, објављен у његовој збирци кратких прича Киндер-унд Хаусмарцхен.
Браћа Грим Биографија
Рођен у грађанској породици у Немачкој, Јацоб (1785-1863) и Вилхелм (1786-1859) били су најстарији од укупно шест браће и сестара. Завршили су правни факултет на Универзитету у Марбургу. Тамо су створили блиске везе са песником Цлеменсом Брентаном и историчаром Фриедрицхом Карлом вон Савигнијем, пријатељства која би била кључна за њихова компилацијска дела.
Брентано је такође био фолклориста, вероватно је његов утицај био кључан у критеријумима браћа мрко у погледу супериорности популарног наратива над културном књижевношћу. Вилхелм Грим се посветио углавном истраживачком раду на средњовековној култури. С друге стране, Јаков је изабрао педантно изучавање филологије немачког језика.
На универзитет у Гетингену преселили су се 1829. године. Затим су од 1840. године остали у Берлину као чланови Краљевске академије наука.. Поред својих реномираних књижевних збирки, браћа Грим су објављивала и дидактичке (педагошке) текстове и радове везане за лингвистичка истраживања. У ствари, постали су претеча првог тома Немачког речника и - због сложености језика - он је завршен тек 1960-их.
Црвенкапа Цхарлес Перраулт
Ова верзија из седамнаестог века има јасне назнаке аристократске идиосинкразије двора Луја КСИВ - којој је припадао Перро - у комбинацији са неким елементима француске народне традиције. Главна порука текста је застрашивање непромишљене или врло несташне деце представљањем вука као стварне опасности.
Међутим, Цаперуцита Роја Перраулт'с није био посебно усмерен на децу, јер је друштво од данас имало сасвим другачији приступ детињству. Лик вука као стварна претња произилази из пастирске смрти (врло честе у то доба). Исто тако, вук је изричита референца на зле мушкарце, са злим жељама према девојчицама.
Сажетак верзије браће Грим
Болесна бака и вук
Главна јунакиња Црвенкапе добила је име по црвеној капуљачи коју је увек носила. На почетку приче била је врло наивна девојчица пуна љубави, посебно везана за баку. Једног дана њеној баки је позлило, па је мајка Црвенкапице замолила да јој донесе корпу са храном. Али на путу је вук почео да је прати и испитује. Девојчица је објаснила да иде код баке да јој донесе храну јер је болесна.
Вучји трик
Вук је предложио да је, ако донесе цвеће, бака још више радује кад је види. Тада је Црвенкапица била срећно расејана берући цвеће док се вук повукао. Кад је стигла на одредиште, отворила је врата; Забринута, позвала је баку ... нико се није јавио, па је Црвенкапица отишла у собу, где је затекла вука прерушеног на кревету.
Након сугестивног дијалога (о ушима, очима, носу и устима вука) који је генерацији познат читавој деци, вук је на крају појео девојчицу. Тада је зла животиња врло дубоко задремала.
Чудесно спасавање
Ловац који је пролазио крај колибе чуо је вучје хркање и отишао да га упуца из пушке, али се суздржавао мислећи да је дама из куће можда унутра. Заиста, отварајући трбух уснулог вука, ловац је успео да спаси баку и Црвенкапу. Одмах затим напунио је стомак камењем и пас је од њихове тежине умро. Коначно, у верзији браће Грим постоји и други покушај вука који је још једном покушао да превари Црвенкапицу ... Али девојчица и њена бака одвеле су вука са мирисом хране у смртну замку, након чега је , нико други није поново покушао да им науди.
Анализа и теме Цаперуцита Роја
Промене на крају и лажно представљање еротских аспеката
Најочигледније промене које су направила браћа Грим су додавање срећног завршетка и изузеће еротичнијих делова. Ово у поређењу са претходним верзијама и са публикацијом Цхарлес Перраулт-а. Иако се одржава подсвестан контекст „чулног“ разговора вука и Црвенкапице.
Упорност популарних особина
Најрепрезентативније народне теме у свим верзијама Цаперуцита Роја припадају опсегу популарних демонстрација. Интертекстуалност се манифестује на злогласан начин током рада, јер исти ликови остају у различитим ситуацијама током свих његових усмених прича и писаних публикација. Слично томе, уочава се да је колоквијални језик карактеристичнији за популарне класе него за богате европске елите.
Права магија
Стога, измишљени и натприродни елемент не може недостајати. (на пример: када ловац отвори вуков стомак и добије Црвенкапицу живу са баком). Слично томе, персонификација вука представља и представљање стварне претње времена и метафору узнемиравања мушкараца са перверзним намерама према девојчицама.
Цхарлес Перраулт.
Увек присутни "Иин Ианг"
Цаперуцита Роја садржи типичну симболику дечје књижевности вечитог спора између добра и зла, коју оличавају девојчица и вук. Очигледно је да Црвенкапа представља сву невиност и наивност детињства. Супротно томе, вук је потпуно презрен, подо и похлепан. Поред тога, ова прича се бави питањем зрелости када објашњава последице ћеркине непослушности због игнорисања своје мајке.
Морал примењеног учења
Преокрет непослушности претвара се у учење на крају верзије браће ГримПа, када се појави други вук, Црвенкапа и њена бака спремне су да се брину о себи. Амбиција је још једна од описаних тема, која се огледа у прекомерној прождрљивости вука, који, незадовољан јелом своје баке, такође прождире Црвенкапицу.
Лоше вежбано родитељство
Као важан детаљ, могло би се протумачити да је мајка Црвенкапице прилично неопрезан лик јер своју ћерку сама шаље у шуму. У компилацији браће Грим, конструкција споредних ликова је веома добро подржана, будући да је приликом анализе баке злогласно њено стање као рањиве особе, којој је потребна помоћ како би обезбедила добробит.
Херој
Зли поступци вука на крају неизбежно доводе до његове смрти од тихог јунака (који може да симболизује оца и заштитничку фигуру): ловца. Универзална имплицитна порука Цаперуцита Роја То је „не разговарај са странцима“, дакле, то је наратив који је превазишао границе, времена и друштвене класе.