Фотографија: Хавијер Лоренцо, Твитер профил.
Јавиер Лорензо рођен је у Мадриду 1960. године и студирао је новинарство. Радио је у неколико штампаних и радијских медија, као што су Цадена Сер или Ел Мундо. Његова каријера писца започела је са последњи војник, титула која му је донела велики успех. Касније је објавио свој наставак у Чувари табуа, а затим је уследио Плава буба, смештен у Шпански грађански рат. Његов најновији роман је зелени витез. У ово интервју Говори нам о њој и другим темама. Заиста ценим време и љубазност коју сте ми дали.
Хавијер Лоренцо — Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Ваш последњи објављени роман је зелени витез. Шта вас је највише инспирисало код Санча Мартина, историјске личности на којој се заснива?
ХАВИЈЕР ЛОРЕНЦО: Осим спасити још једног одметника из наше неограничене и узбудљиве историје, чињеница — мени у то време непозната — да је било много Шпанаца који су отишли да се боре у Светој земљи. До те мере да им је неколико папа забранило учешће у крсташким ратовима, пошто је позив био толико моћан да је претио депопулацијом њихових земаља и, самим тим, престанком нашег посебног крсташког рата, тзв. Рецонкуест. С друге стране, тај наш јунак -јер се тако може назвати- дошао у сусрет са султаном Саладин на његову молбу учинило ми се задивљујућим детаљом и пуно смисла. Наравно, достојан да буде измишљен.
- АЛ: Да ли се сећате неког свог првог читања? А прва прича коју сте написали?
ЈЛ: Као дете сам чак читао упутства за вежбе. Сећам се да сам у Основној школи замолио мајку да ми да комплетну колекцију Пет, Енид Блитон. Ако их је све прошао у јуну, наравно. Поред тога, цео Бругуера је прошао кроз моје руке и упознао сам се Салгари, Стевенсон, Зејн Греј и, наравно, са Јулес Верне. Авантуре капетана Хатераса или Мистериозно острво -осим његових других најпознатијих дела — жестоко су их прождирали моје гладне, запањене очи. Месец, полови, вртлог... То је била радост.
И прво што сам написао је а поезија, дефинитивно. За моју мајку, ваљда. У овом тренутку нећу прескочити клише. У сваком случају, Увек сам побеђивао на такмичењима за есеје из мог разреда, па сам дошао горе и ево ме.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
ЈЛ: На свој начин, мислим да су њих тројица слични, иако су такође веома различити: Стендхал, Кафка y Хемингвеј. Сва три имају прозирну, варљиво једноставну прозу. Као што је Хемингвеј рекао када су му рекли за Фокнера: „Знам све проклете речи које пише, али их не користим јер не желим. Проћи ће векови и њен језик ће и даље бити савремен, ефектан и задивљујући. Што се тиче Шпанаца, Цела и Делибес, иако зачудо једини историјски роман великог Ваљадолида —Јеретик— оставио ме хладном.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
ЈЛ: Сумњам да бих волео да га упознам: Педро Парамо.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
ЈЛ: Нисам избирљив, али требам тишина и, да напишем, претходну маргину од усамљеност.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
ЈЛ: Много пута пишем о томе ноцхеАли требало је то давно променити. Има дечака који инсистира да иде у школу.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који ти се свиђају?
ЈЛ: Сви они који пишу поштено. Жанрови су обмана. Постоји само један жанр, онај добре књижевности, и придев који јој је дат није битан: црни, дечији, научна фантастика...
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
ЈЛ: Тренутно халуцинирам — то није постављена фраза, мозак ми се врти— са кратки роман из Трансилваније (мађарског порекла, по имену) Атила Бартис. Његов наслов Шетња. Неописиво, шизофрено, силовито и немилосрдно. Чини се да је то написао злокобни и луди моунтебанк. То ме плаши!
У погледу писати, имам узнапредовалу трудноћу новела која не само да није историјска него то је као ништа што сам икада урадио до сада. То је откриће. Сваки корак је изненађење. И не додајем више.
- АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени?
ЈЛ: Живим, што није мало. Они су криви што читаоци још нису нека врста строго поверљиве па чак и сатанске секте. Мој благослов за све. Од највећег до најмањег. А хајде, већ речено, и за оне који сами објављују књиге.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете моћи задржати нешто позитивно за будуће приче?
ЈЛ: Тешко као и било ко. Али за мене криза, пандемија и рат су само случајности. Једног дана, ако желиш, рећи ћу ти зашто.