Тони Хилл има нови роман, Мрачно збогом Терезе Ланзе, који је изашао прошлог месеца. Аутор из Барселоне који потписује наслове као што су Кристални тигрови, Ледени анђели и трилогија о инспектор Салгадо ми је одобрио ово интервју где нам говори о овом новом делу и многим другим темама. Много хвала за љубазност и посвећено време.
Тони Хилл. Интервју
ACTUALIDAD LITERATURA: Сећате ли се прве књиге коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
ТОНИ ХИЛЛ: Први је сигурно био прича или стрип и не могу да кажем шта је то било. Сећам се првог који ме је одрастао након адолесценције у којем сам читао много мање. Било је Свет према Гарпу, оф Јохн Ирвинг и открио ми је читав свет „одраслог“ задовољства. Осећао сам као да књиге и даље имају шта да ми кажу након неколико година не обраћајући им толико пажње.
Прва написана прича које се сећам: била је прича за курс писања Радио сам у то време и било је прилично популарно.
- АЛ: А тај омиљени писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
ТХ: Много. Од Ирвинга, којег сам већ цитирао, до класика попут Толстој или сестре Бронте, Ана Марија Хооцх, Мерце Родореда или новији аутори попут Филипа Ротх, Цоетзее или Јонатхан Франзен... имам лајкове врло разнолик и не би могао да изабере ниједну књигу или аутора.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
ТХ: Волео бих да напишем а Роман у стилу Ане Карењине или су створили атмосферу ванвременску и личну попут оне која се појављује у делу Кафка. Али, да цитирам мање класичног аутора, волео бих да пишем тајанствена река (Деннис Лехане) и да је дао књижевни живот свим својим ликовима.
- АЛ: Има ли маније или навике што се тиче писања или читања?
ТХ: Заправо, не. Мир и тишинаПретпостављам, иако могу леер у авионима, метроима или баровима без превише проблема. Волим то да радим у плажа или у базен.
у писати да треба ми још мало еколошка смиреност, али то сам радио и на јавним местима. Дође време када успем да се изолујем и не знам шта се око мене дешава.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
ТХ: За писати потребно Устани релативно рано и то током целог јутра. Тхе Касно ноћу Сматрам да је погоднији за леер.
- АЛ: Ваш нови роман је Мрачно збогом Терезе Ланзе. Шта у њему налазимо?
ТХ: Увек је тешко кратко одговорити на ово јер роман је скуп многих ствари, али, улажући напор у синтезу, рекао бих да ћете пронаћи а уклета сплетка, са врло психолошки дефинисаним ликовима, што је истовремено и портрет два света (она богате класе и имиграната латиноамеричког порекла). А. врло актуелна историја то, мимо завођења мистеријом, може натерају нас да размислимо о неким контрадикцијама који утичу на све нас.
- АЛ: Још књижевних врста које волите?
ТХ: Сви. Не разликујем жанрове, већ гласове и погледе који ме занимају и оне који ме не занимају. Тежа ми је епска фантазија иако сам је обожавао Песма леда и ватре а поезија захтева од мене већу концентрацију него што то обично имам. Стварно ми се свиђа књиге прича, а последњих година читао сам изврсне приповедаче као што су Маријана Енрикез o Сара Меса.
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
ТХ: Читам књигу под називом Даркнесс, од Павла Кавцзак, коју је Дестино управо објавио, и још један роман који још није изашао: Ђаво иза баште (Предтекстови) од Гинес Цутиллас, који ћу представити крајем марта. Обе се топло препоручују.
- АЛ: Шта мислите, како је издавачка сцена за онолико аутора колико постоји или жели да објави?
ТХ: Па, ми заправо имамо солидан и широк уреднички пејзаж, па бих рекао да јесте лакше објавити сада него пре неколико година (И не говорим о само-публикацијама, мада су и оне валидна опција). Истовремено су многи они који желе да објављују, а то компликује ствари.
Знам да то може бити очајнички желећи да не нађе дом за тај рукопис да је неко жртвовао сате спавања или друштвени живот, али конкуренција је тешка а могућности за нове ауторе су ограничене. С друге стране, то је нешто што се увек дешавало.
- АЛ: Који је тренутак кризе у којем живимо претпостављајући вас? Можете ли задржати нешто позитивно или корисно за будуће романе?
ТХ: Не тражим позитивне факторе трагедија. Не мислим да је нешто попут пандемије донело или ће донети најбоље од било кога, али то је позадина која се, наравно, може користити у белетристици.
Тренутно ме то посебно не привлачи, али могуће је да, са мало више удаљености, Размишљао сам о постављању приче у тим месецима немира и пустоши. Искрено сумњам, иако машта понекад заврши водећи нас стазама којима никада нисмо мислили да путујемо.