Раре Росари. Интервју са аутором Ел циело собре Цанфранц

Росарио Раро нам даје овај занимљив интервју.

Фотографија: Раре Росарио. Љубазношћу аутора.

Ретка бројаница Она је писац, доктор хиспанске филологије и професор шпанског језика и креативног писања на Универзитету у Кастељону. Био је Арагонска награда 2022. коју су за његов роман доделили књижари из провинције Уеска Небо над Канфраном. У ово интервју Он нам прича о њој и ја му се много захваљујем на љубазности и посвећеном времену.

Ретка бројаница — Интервју

  • ACTUALIDAD LITERATURA: Tu última novela publicada es Небо над Канфраном. Шта нам говорите о томе и одакле идеја?

РЕтка бројаница: Неки људи који сада живе у граду Канфранцу су ми рекли о догађајима о којима причам: ватра од 24. априла 1944 и односима немачки војници, падобранац у случају мог романа, са тамошњим девојкама.

Онда сам видео у новинама АБЦ од 29. априла 1944. неке неодољиве слике катастрофе. У франкистичком киноспису који је за време режима приказиван у биоскопима пре филмова, НО-ДО, ватра Канфранца се такође појавила у свом емитовању 8. маја 1944, након што је дао извештај о грузијској музичкој вечери у Варшави и пре спортског извештаја. . у овом сажетку документарни Размере разарања могу се видети са мање од минут изнад спаљеног града. 

Канфранц није обновљен. Ова чињеница је највећи доказ да новац никада није стигао, већ да је пао на другу страну. 

Милиони који су прикупљени били су толико огромни да је неуверљиво. Потекла је из најразличитијег порекла: донација за обнову Канфранка од дневнице за све шпанске државне службенике, како цивилне тако и војне, иницијатива којој су се добровољно придружили многи радници и сељаци, чиме су се смањили њихови послератни приходи. Поред тога, бројни збирке, колекције и емисије за помоћ погођенима: борбе бикова, фудбалске утакмице и музички часописи. У Француској и у многим америчким земљама, путем популарних претплата, такође је прикупљено много новца. 

Рачуна се, на основу речи неких сведока тог времена, да би пет пута послужио за обнову Канфранка. За мој детективски рад нацртао сам линију на мапи Шпаније од Мадрида до Канфранка за почетак сазнати у ком тренутку наше географије те стотине милиона пезета је променило адресу, одредиште и, пре свега, руке. Налаз ме је изненадио. То уопште није било оно што сам очекивао. То чуђење ме је нагнало да испричам ову причу.

  • АЛ: Да ли се сећате неког свог првог читања? А прва прича коју сте написали?

РР: Две књиге које су ме натерале да почнем да читам непрекидно су: Бубе лете на заласку сунца, Марије Грипе, у којој се појавио шведски природњак Лине и неколико година касније сентиментална хроника у црвеном, од Франциска Гонзалеса Ледесме, добитника награде Планета 1984. Можда овај други није био баш прикладан за моје године — тада сам имао само тринаест година — али је био одлучујући. Нисам се осећао као да читам о конкретним догађајима у Барселони, осећао сам се ту и тада. 

Следеће године сам читао Давн Цхроницле арагонског писца који је умро у Сан Дијегу, у Калифорнији, Рамон Ј. Сендер. Помогло ми је за нешто веома важно: знати без икакве сумње да Желео сам да се посветим писању. Из тог времена се сећам и читања Начин, Мигел Делибес и квадрат дијаманта, од Мерце Родореда. 

Mi прва прича, да га на неки начин назовем, насловио сам га Моје путовање у облаку. Написао сам је кад сам био испод десет година и са њим сам освојио књижевну награду од неког значаја. Почело је у замку на брду Ла Естрелла. На падини те планине је место где још увек живим, у овом пејзажу окренутом према долини Паланциа између Сијера Еспадана и Калдероне.

  • АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха. 

РР: Мак ауб, Сервантес, неки француски писци воле Беноите Гроулт а међу садашњим које сада прилично често читам: Евелин писиер и Лејла Слимани, Гонкурова награда 2016.  

  • АЛ: Који лик у књизи бисте волели да упознате и створите? 

РР: Без сумње, Кихот

  • АЛ: Неки посебан хоби или навика када је у питању писање или читање? 

РР:  тишина и самоћа

  • АЛ: А ваше омиљено место и време за то? 

РР: већ у првом сату дана, много пута пред зору, и у мом столица за лежање наранџаста. Мада то увек говорим моја сопствена соба је мој лаптоп са којим могу да пишем било где где су испуњени услови претходног питања. 

  • АЛ: Постоје ли други жанрови који вам се свиђају? 

РР: Све а такође и његова хибридизација. Читам без комплекса и без предрасуда. 

  • АЛ: Шта сад читаш? А писање?

РР: Тхе четрнаест романа финалиста књижевне награде чији сам порота

Што се тиче теме мог следећег романа, не могу да је откријем. Сматрам да је ефекат изненађења такође је веома важно. Штавише, Гарсија Маркес је говорио нешто попут: ако то кажеш, више не пишеш.

  • АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени?

РР: У а прелазни тренутак од начина и обичаја деветнаестог века до двадесет првог века са свим оним што имплицира сложеност и конфузију. Иако је чињеница да је физичка књига једини медиј који се опире дигитализацији других садржаја попут музике или филма. 

  • АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете успети да задржите нешто позитивно за будуће приче?

РР: Увек смо у кризи из ових или оних разлога. Како кажу, једина трајна ствар је промена. Размишљање о прилагођавању је увек позитивно јер на тај начин постајемо свесни да је неопходно тражити срећу за себе и за оне око себе. Уосталом, то је најљудскија жеља: да нам буде добро и да нам је најмилији. Зато мислим да нико при здравој памети не жели рат.


Будите први који ће коментарисати

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.