Најсавременије теорије које раде, од филозофије, до концепата релевантних за естетику и концепта уметности и лепоте, имају такву величину да не би било добро пропустити коментар на последњу прочитану књигу.
Ханс-георг гадамер је аутор ове књиге под називом «Лепота струје ", и то чини историјско путовање, од великих грчких класика, кроз различите концепте и тачке гледишта на којима се радило у различитим периодима западне историје, како би могли да одговоре на питања тешког решавања. Постоји ли веза између уметности прошлости и уметности садашњости? Зашто уметност захтева оправдање за друштво? И да одговори, апелује не само на то историјско путовање, већ и на различите дефиниције које су у устима различитих утицајних ликова имале концепте као што су Лепота, уметност и естетика.
И завршава се закључком, након изврсног путовања које вреди сваке речи и сваке тешко разумљиве идеје, рекавши да постоје три фазе или начини на које су уметност и заједнице повезане у свим временима, местима и културама . Игра, симбол и забава су она три елемента која пружају однос између два времена, између различитих концепата. Блискост између класичне уметности, која је већ била мртва према Хегеловим речима, и савремене уметности, која умире према теоретичарима франкфуртске школе, или можда у сталној трансмутацији због свог квалитета репродукционе технике.
Гадамер је био немачки филозоф, рођен 1900. године, и умро у марту 2002. Имао је срећу да је сведок великих промена у менталитету гледалаца, или прималаца уметности, ако желите. Живописни посматрач еволуције класичније уметности, ка естетским руптурама од огромне вредности за умове уметника и њихових прималаца. Припадајући линији херменеутичке филозофије, његова потрага се увек заснивала на нечему што је најкласичнији грчки филозоф изјавио на овај начин: «Знам само да не знам ништа«. Гадамер се приликом извођења читавог свог филозофског рада ослањао на идеју да поставља питања, а не да проналази прецизне одговоре. У генерисању дијалога између различитих времена и начина опажања, гледања, познавања непосредне стварности, а не.
Текст који нема расипања и који, упркос одређеном степену потешкоћа које има за ненавикнуте читаоце, морам да кажем да је екстатичан до последње странице.
ХВАЛА ВАМ!!!!!!