Латиноамеричка књижевност је увек представљала тај најчаробнији и најобичнији аспект писма. Дефинисан углавном такозваним „латиноамеричким процватом“ шездесетих година прошлог века који је свог главног амбасадора пронашао у магичном реализму, друга страна баре налази се у њима најбоље књиге латиноамеричке књижевности најбољим представницима када је реч о удубљивању у те приче изгубљених народа, јединствених ликова и политичке критике.
Двадесет љубавних песама и очајна песма, Пабло Неруда
Габриел Гарциа Маркуез рекао је за њега да је он «највећи песник двадесетог века«, И временом верујемо да није погрешила. Рођен у Чилеу, Неруда објавио ову Двадесет љубавних песама и очајну песму са само 19 година беспрекорно употребљавајући александријски стих и оличавајући његову визију љубави, смрти или природе у стиховима. Заувек остају његови текстови и збуњени живот 1963. Нобелова награда за књижевност.
Педро Парамо, Јуан Рулфо
Након објављивања прве серије прича назване Ел лланеро ен лламас, Мексиканац Јуан Рулфо помогао је да се поставе темељи магичног реализма захваљујући овом првом роману објављеном 1955. године. Смештен у Цомали, граду у пустињској држави Цолима, у Мексику, Педро Парамо одговара на име оца да је Јуан Прециадо стигао тражећи претихо место. Једна од најпродаванијих латиноамеричких књига у историји је, пак, хроника једног доба, оног из година након Мексичке револуције.
Сто година самоће, аутор Габријел Гарсија Маркез
Инспирисан Рулфовим радом, Габо је започео креативни успон педесетих година прошлог века који ће кулминирати објављивањем (и успехом) 50. године Сто година самоће, могуће најутицајније латиноамеричко дело XNUMX. века. Костур континента попут Јужне Америке заробљен је магичним печатом Маконда, колумбијског града у коме породица Буендиа а њихове различите генерације служиле су за препричавање прича о страсти, доминацији и транзицији које дефинишу једну од њих најмоћнији романи универзалне књижевности.
Кућа духова, аутор Исабел Алленде
Објављено 1982, Први роман Исабел Алленде, списатељица која је емигрирала из родног Чилеа током њене крваве диктатуре, постала је бестселер и поводом филмске адаптације објављене 1994. године. Прича, која комбинује стварне и друге замишљене елементе као резултат магичног реализма, говори причу живота и несреће четири генерације породице Труеба у турбулентним периодима постколонијалног Чилеа. Ликови чија предвиђања, издаје и романсе дефинишу Чиле који је списатељица покушала да објасни у многим својим делима.
Краљевство овога света, Алејо Царпентиер
После неколико година у Европи, Царпентиер је у свој руксак ставио утицаје надреализма који су се ослободили када је стигао на родну Кубу, а вуду церемоније на оближњем Хаитију инспирисале су постојање стварно-дивно, концепт који је, упркос томе што личи на магични реализам, другачији. Доказ томе је прича која нам је испричана у Краљевству овог света, причи смештеној у колонијални Хаити виђеној очима роба Ти Ноела и стварности у којој се неочекивано и натприродно меша са свакодневним животом неправедног света .
Хопсцотцх, Јулио Цортазар
Многи сматрају «антиновела«, Или« контрановела »према самом Кортазару, Хопсцотцх преноси старе игре из детињства на странице књиге у којима магија, љубав и различитост чине хипнотичку целину. Иако је дефинисање заплета поскока (готово) немогуће дато његова необична структура и свестран стил, један од првих надреалистичких романа у аргентинској литератури, прати трагове Хорациа Оливеире кроз космос који је Кортазар требало да обухвати под насловом Мандала. Идеја је увек била разоружати читаоца.
Козја забава, Марио Варгас Љоса
Иако перуанско-шпански писац има више од двадесет висококвалитетних дела, Ла фиеста дел цхиво издржава због своје експлицитне природе и доброг дела аутора док нас уводи у једну од најмрачнијих политичких епизода у Латинској Америци: диктатура Рафаела Леонидаса Трујиллоа у Доминиканској Републици. Сегментиран у три приче и две различите тачке гледишта, роман објављен 2000. године говори о утицају доминације насељене мушкарцима баченим на ајкуле, девојкама које су у сенци моћи или жеђи за осветом након завере о убиству решеној 1961. године.
Као вода за чоколаду, ауторке Лауре Ескуивел
Када се чинило да је магични реализам мутирао у нове струје, Мексиканка Лаура Ескуивел стигла је са књигом чији је успех користио најбоље састојке да се свет заљуби: Немогућа љубавна прича, главни јунак којег су водили породични кувар и традиционални и револуционарни Мексико где су фантазија и стварност коегзистирали подједнако. Приличан тријумф.
Диван кратак живот царсцара Ваоа, Јунота Диаза
Током 2007. века многа најбоља латиноамеричка дела долазила су из Сједињених Држава да би нас осветлила реалношћу дијаспоре. Најбољи пример је пример аутора Јунота Диаза и његове књиге Тхе Вондерфул Бриеф Лифе оф Осцар Вао, која се бави животом доминиканске породице основане у Нев Јерсеиу, а посебно младим глупаном којег девојке нису желеле и летима у Санто Домингу били су злокобно откриће. Објављено у XNUMX, књига је добила Пулицерову награду и крунисан је за 1. место у Тхе Нев Иорк Тимес-у неколико недеља.
2666, Роберто Болано
После смрт чилеанског писца Роберта Болана 2003. године, роман подељен на пет рата био је планиран као средство подршке ауторовој породици. Коначно, сви су објављени у једној књизи смештеној у измишљеном мексичком граду Санта Терези, што би могло бити Циудад Јуарез. Уједињени за убиство разних жена, 2666, као и друга дела попут Дивљах детектива претворити писца у легенду и потврдити преображај неких хиспанских писама у благодатном стању.
Које су најбоље књиге латиноамеричке књижевности за вас?
Само мало појашњење, то је "Тхе Бурнинг Плаин", а не "Тхе Лланеро ..."
Волео бих да имам више информација о томе где могу купити књиге у Фениксу у Аризони
Здраво, Мариа Сцотт. Књиге можете купити на Амазону, тамо ћете наћи неколико латиноамеричких аутора на енглеском или шпанском језику. Велики поздрав.
Хвала што сте поделили листу. Пабло Неруда добио је Нобелову награду за књижевност 1971. године, а не 1963. године.
Оцтавио Паз, Царлос Фуентес и Галеано су нестали ... ..
«Разговор у катедрали» Марио Варгас Љоса….
Недостајали су вам моја биљка наранџастог креча и књига Галеано
Одлична препорука! Додао бих недавно објављени роман: „Само ће нам пољупци прекрити уста“ аргентинског писца Хернана Санцхеза Барроса. Заиста изванредна историјска фикција.
Нико од Оцтавиа Паза или Царлоса Фуентеса?
Апсурдно је да се на списку појављује Јунот Диаз који пише на енглеском и да нема Бразилца, Хаитијанца итд. Латинска Америка је готово лингвистичка дефиниција: шпански, француски, португалски из Америке. То што сте син доминиканца или Бразилца не значи да сте Латиноамериканац.