Црно-романтични жанр жестоко погађа читаоце сплетки који беже од екстремног насиља.
Имамо привилегију и задовољство имати данас на нашем блогу са Давид заплана (Цартагена, 1975) и Ана Баллабрига, (Цандаснос, 1977), две списатељице жанра црнаца, Добитници Амазон Индие награде са својим романом Нема правог Шкота, који сада улазе у ово нова књижевна врста која комбинује љубавни роман са крими романом и то почиње да погађа веома тешко међу читаоцима, са Ја сам Росе Блацк.
Actualidad Literatura: Ми писци имамо репутацију да смо усамљени, стидљиви и чак помало „чудни“. Како се наставља са писањем у четири руке? Да ли се профил писца мења у XNUMX. веку?
Давид Заплана и Ана Баллабрига: Већ познајемо неке парове писаца који пишу у четири руке, мада је очигледно да то још увек није врло често. Дело писца је веома усамљено и дељење са другом особом (у нашем случају са паром) чини га подношљивијим, јер имате заједнички пројекат о којем можете разговарати и заједно се суочити са проблемима који се појаве. Такође, када пишете у пару, забавнија су промотивна путовања (презентације, фестивали итд.).
Лош део, под наводницима, је тај што морате научити да преговарате, да прихватите критику и да одбаците идеје које се вама чине врло добре, али не и другима. Међутим, верујемо да је резултат који се постиже заједничким радом увек бољи него сам. Када пишете у четири руке, морате се одрећи свог ега, престајете бити уметник да бисте постали занатлија.
АЛ: Почели сте да пишете пре више од 10 година, с великим успехом се огласивши кроз самостално објављивање, победивши у 2016 Амазон Индие такмичењу са Но Труе Сцотсман. Шта је ова награда значила у вашој књижевној каријери?
ДЗ И АБ: Заправо пишемо више од двадесет година. Наш први роман (Прешли на време) није објављен, а наредна два (После сунца Картахене y Готхиц Морбид), објављујемо их код малих издавача. Искуство је било врло добро у погледу личног третмана, али дистрибуција није успела: књиге нису доспеле у књижаре. Ово је главни проблем малих издавача. Тако смо одлучили да следећу морамо објавити у великом издавачу. Готов Парадокс слепог библиотекара у најтежим кризним годинама и почели смо да га шаљемо великим издавачима, али одговор је увек био исти: „Жао ми је што вас обавештавам да се ваш рад не уклапа у нашу уредничку линију“. Па смо га ставили у фиоку. 2015. завршили смо још један роман, Нема правог Шкота. Поново смо започели путовање пошиљака издавачима и признатим књижевним агенцијама са истим резултатом. Сведочећи нашој фрустрацији, пријатељ (Бланца, којој ћемо увек бити захвални) непрестано је инсистирао на томе да будућност лежи у дигиталним платформама и, посебно у Амазону, због тога што је било лако самообјавити се. Зато смо одлучили да покушамо. Отпремили смо прва три романа да бисмо видели како функционишу, а друга два резервисали смо у фиоци. А након неколико месеци истраживања на форумима, промоције на друштвеним мрежама и коришћења алата које вам Амазон ставља на располагање, на наше изненађење, књиге су почеле да се продају. Изнад свега, После сунца Картахене, који је неколико месеци држао врх бестселера. Тада нам је стигла порука којом се најављује Амазон Индие такмичење и одлучили смо да је представимо Нема правог шкотског са којим смо (још увек не верујемо) успели да победимо међу више од 1400 кандидата.
Победа на такмичењу је била велики подстицај. Прво изненађење било је то што смо позвани да присуствујемо ФИЛ-у у Гуадалајари (Мексико) да представимо свој роман. Било је то невероватно искуство, али најважнија ствар коју нам је награда донела је проналажење доброг агента и објављивање у Амазон Публисхингу. Ова награда нам је дала видљивост, контакте и отворила нам врата. Сада, када завршимо роман, знамо да га је лакше објавити.
АЛ: После два крими романа, чак и тешка, у последњем улазите у нови жанр, на пола пута између кримића и романтичног романа. Прошло је неколико година откако су криминалистички романи у нордијском стилу у којима глуме психопатске убице које убијају из задовољства кад виде бол у очима жртве почели да привлаче читаоце. Да ли читаоци сада траже слађи кримић?
ДЗ И АБ: Мислим да читалаца има свега. Готово сви воле мистериозне приче, али не воле сви тешке приче због којих вам је тешко или размишљате о суровој стварности која нас окружује. Росе Блацк угодна је прича за читање и зато верујемо да може досећи много ширу публику од наших претходних књига.
Међутим, нисмо одлучили да Росе Блацк прода више. Волимо да испробамо различите ствари и да се наши романи веома разликују. Ако постоји неко ко нас прати, не желимо да им досадимо тако што ћемо им увек испричати исту причу. Раније смо написали неколико љубавних романа које смо сами издавали под псеудонимом. Росе Блацк је настала као спој оба света, ружичастог и црног, романтике и мистериозног романа.
АЛ: Реците нам нешто о свом новом протагонисти. Њена прва прича носи наслов Ја сам Росе Блацк. Ко је Росе Блацк?
ДЗ И АБ: Росе Блацк је правница која напуни 40 година и (као што се многима од нас догађа кад достигнемо ове године) пита се шта је до тада учинила својим животом.
Први Росеин дечко нестао је када је имала двадесет година без трага. Опседнута случајем, похађала је курсеве за приватног детектива, али је на крају почела да ради као адвокат и никада није добила дозволу. Сада је клијент пита да сазна да ли јој је муж неверни и Росе види прилику да настави сан који је већ одавно оставила за собом. Росе са четрдесет година ради оно што се већина људи не усуђује: престаје да се окреће годинама и почиње да испуњава своје снове.
На сентименталном нивоу, Росе разматра могућност рађања деце, али зна да ће са садашњим партнером то бити веома тешко: Педро је диван, леп и богат човек, али је разведен и већ има две девојчице. С друге стране, ту је Марц Лобо, полицајац задужен за истрагу Алековог нестанка. Марц представља могућност нове љубави.
Другим речима, Росе је растргана између љубави из прошлости, садашње љубави и могуће будуће љубави.
АЛ: Росе Блацк је овде да остане? Кладите ли се на главног јунака који траје кроз ваше романе?
ДЗ И АБ: Да, Росе Блацк је рођена са намером да постане сага. У ствари, већ завршавамо други део, који ће сигурно бити објављен после лета. Сваки роман се закључује сам по себи, иако постоје одређене радње које остају отворене до краја саге.
Још једна ствар која нас је много занимала је метал литература. Због тога смо се измислили да је Росе ћерка познатог писца криминалистичких романа, Бењамина Блацк-а, и да један од њених пријатеља жели да буде писац романтике. Дао нам је игру да разговарамо о свету писаца и чак се смејемо себи.
АЛ: Први роман издавача: Версатиле. Пре тога, обојица већ познати у књижевном сектору, марљиви за жанровске састанке од велике важности као што је Црна недеља из Хихона и многи други. Како сада доживљавате промену са самоиздавања на конвенционално објављивање?
ДЗ И АБ: Сваки свет има своје добре и лоше ствари. Када се самостално објављујете, морате да водите рачуна о свему: о писању, исправкама, изгледу, дизајну насловница, маркетингу ... Добра ствар у томе што имате уводник иза себе је што вам одузима многе од ових задатака и, пре свега, дистрибуција у књижарама.
Најбоља ствар у самосталном објављивању, барем код Амазона, је та што можете одмах знати податке о продаји и наплатити их након два месеца, док код традиционалног издавача морате чекати целу годину.
АЛ: Како су Давид и Ана као читаоци? Слични по укусу или различити? Које су књиге у вашој библиотеци које читате сваких неколико година? Било који аутор за кога сте страствени, један од оних од којих се купују њихови романи чим буду објављени?
Ја сам Росе Блацк, прича која комбинује ноир жанр и љубавни роман.
ДЗ И АБ: Генерално се слажемо око укуса (претпостављам да је то зато што смо заједно већ дуги низ година) и као што нас занимају исте теме током писања, слажемо се и приликом читања. Мислим да смо обоје научили да причамо приче читајући, на пример, Агатхха Цхристие, Јулес Верне или Степхен Кинга. Сад имамо неке референтне писце, попут Денниса Леханеа, који у неким својим причама поставља моралне дилеме способне да вас продрмају изнутра. Заиста нам се свидела радња Прљав и зао написао Јуањо Браулио; а пратимо Алмудена Грандеса због њеног пажљивог стила или Јавиера Церцаса због његовог интелигентног начина представљања прича.
АЛ: Упркос традиционалној слици затвореног писца, закључаног и без друштвене изложености, постоји нова генерација писаца који свакодневно твитују и постављају фотографије на Инстаграм, којима су друштвене мреже њихов комуникацијски прозор у свет. Какав је ваш однос са друштвеним мрежама?
ДЗ И АБ: Када књига изађе, налазите се уроњени у серију интервјуа, презентација, округлих столова, фестивала итд. у којој морате бити у могућности да забављате и придобијате јавност. Ако вас људи виде тамо и мисле да не можете да говорите, они ће такође помислити да не можете да пишете, чак и ако то нема никакве везе.
Данас писац мора да буде сховман, свидело се то вама или не, а друштвени медији су део тога шоу. Ана је активнија у мрежама, али очигледно је да су оне данас важан део промоције. А. цвркут по да утичу са милионима следбеника можете да сместите књигу у врх свих рангирања продаје. Сећам се случаја Девојка у возу која је постала а бестселер након што је Стивен Кинг написао на Твитеру да није успео да је одложи целу ноћ.
АЛ: Књижевно пиратство: Платформа за нове писце да се јаве или непоправљива штета за књижевну продукцију?
ДЗ И АБ: Против сам платформи које нуде пиратске књиге (или филмове или музику) и зарађују од рада других оглашавањем или другим средствима. Међутим, нисам против људи који не могу себи приуштити да књигу плаћају тако што је преузимају и читају. Иако то у стварности могу и у библиотеци. Већ постоје библиотеке које вам омогућавају да преузмете ебоок потпуно легално и бесплатно.
Хаковање је ту и морате живети с тим. За мене то има добар део: укључује демократизацију културе. Али такође верујем да свака особа треба да буде одговорна за своје поступке, а то се може постићи само образовањем. Ако си можете приуштити да платите за читање књиге, платите је, јер ако не, писци неће моћи да наставе са писањем, нити издавачи.
АЛ: Папир или дигитални формат? Да ли се слажете?
ДЗ И АБ: Да, слажемо се. Пре него што смо ушли у свет Амазона, били смо веома несклони дигиталном. Али пошто смо купили е-читач, практично читамо само у ебоок. Једном кад се навикнете, много је угодније, мада има и својих недостатака, попут тога да не видите насловницу књиге сваки пут кад је узмете у руке или да је теже вратити се назад, ако треба нешто потражити.
АЛ: Предузетници, родитељи, брачни пар и професионални писци, која је ваша формула?
ДЗ И АБ: Спавај мало, хахаха. Устајемо у 6 ујутро да направимо сат времена за писање и читање ноћу, након што децу ставимо у кревет. Остатак дана смо провели заузети између посла и родитељства.
АЛ: За крај, молим вас да читаоцима пружите мало више себе: Које ствари су се догодиле у вашем животу и које ствари желите да се догоде од сада? Снови испуњени и да ће се испунити?
ДЗ И АБ: Наша деца и наше књиге су наша највећа достигнућа до сада. Освајање Амазон награде било је остварење сна. Настављајући да сањамо, желели бисмо да једног дана можемо да живимо од књижевности. И на личном нивоу, постизање да наша деца постану добри људи, људи од користи.
Хвала Давид Заплана и Ана Баллабрига, Желим вам да и даље сакупљате успехе у сваком новом изазову и то Црна сам ружа будите први из сјајне серије величанствених романа због којих уживамо у вашим читаоцима.