Жуте очи крокодила
Жуте очи крокодила (2006) је роман бестселер од француске списатељице, новинарке и учитељице Катарине Панкол. Заузврат, ова књига је први наставак истоимене трилогије коју је наставио Полаки валцер корњача (КСНУМКС) и Веверице у Централ Парку су тужне понедељком (КСНУМКС).
Поред тога, огроман уреднички успех Лес Иеук Јаунес дес Цроцодилес —Оригинално име на француском — учинило је Панцол међународно познатим. Заправо, овај наслов је, између осталих, добио награду Маисон де ла Прессе. Исто тако, његова прича је на велико платно доведена 2014. године под управом Цециле Талерман; глуме Еммануелле Беарт и Јулие Депардиеу.
Резиме Жуте очи крокодилаКатхерине Панцол
Почетни приступ
Жозефина је 40-годишњакиња која живи у Паризу са супругом Антоаном и њихове две ћерке Хортензи и Зои. Прво, Упркос очигледном неуспеху у браку, она због несигурности није у стању да донесе коначну одлуку. У сваком случају, прекид је неизбежан, јер њен супруг изгледа патетично након отказа из оружарнице у којој је радио.
За више инри, Антоан је у овој ситуацији годину дана и, уместо да се тресе, почиње да буде неверан својој жени. Затим долази завршна дискусија са логичким раздвајањем. Од тог тренутка се покреће низ помало надреалних и међусобно повезаних догађаја. Један од њих је посао који Антоине узима у Африци као управник фарме крокодила.
Секундарни ликови
Остали чудни догађаји укључују споредне ликове. Прво: загонетна Ширли, необична комшиница; и друго: Јозефина хладна мајка Хенријета. Овај други се оженио магнатом Марцел Горсз у другом брачном пару, што јој је омогућило гламурозан живот какав је одувек желела.
Тачка прегиба
Ток догађаја се радикално окреће када Ирис, Привлачна сестра Јосепхине, Тврди да је написао роман, мада је то лаж. Штавише, он више воли да обману задржи до краја, до те мере да тражи од сестре да напише текст. Иако се Јосепхине не свиђа та идеја, на крају пристаје да изради текст у замену за добијање већине новца (и отплату дугова).
Неки месецима касније књига је објављена чији се садржај заснива на огромном историјско знање Јозефина око XNUMX. века. Покретање је постигло уређивачки успех; Ирис добија сву славу; Јосепхине, зарада. Међутим, пријатељи историчара сумњају да је она прави аутор књиге и то на крају утиче на однос између сестара.
Анализа
Тематски
Радња садржи околности које окружују свакодневни живот обичних мушкараца и жена у метрополи попут Париза. Ето, женске чланице приче испољавају (свака на свој начин) своје неиспуњене жеље усред приче пуне лажи. Али нису све сузе и разочарање, има места и за љубав, смех и снове.
Симболизам
Лес Иеук Јаунес дес Цроцодилес То је књига пуна пуно симболике. Започети, жуте очи гмизаваца представљају различите облике страха: од смрти, живота, постајања собом, да се изгубим, да будем искрен ... Сви ликови су нечега прилично уплашени.
Слично томе, Панцол супротставља особине својих ликова привођењем. На пример: Хенриетте Горсз се не боји ничега, само што нема довољно новца. Сходно томе, презире своју најмлађу ћерку Жозефину, која је осећајна и великодушна. Уместо тога, њена најстарија ћерка Ирис преноси Хенријети (имиџ) свега чему се диви: снаге и моћи.
Концепција дела
Катхерине Панцол је детаљно описала како саставио своју причу током интервјуа одобреног 2015. године Сопхие Масон са аустралијског портала Перје кријесницеd. Тада је француски аутор алудирао на фразу Исака Динесена која гласи: „започиње перцепцијом, својеврсном слутњом представе ... Тада долазе ликови, ступају на сцену и праве причу“.
Утицаји
Жуте очи крокодила сведочи о разноликости тема и стилова које је Кетрин Панкол читала од свог детета. Па, у разним интервјуима је тврдила да је уживала читајући приче о египатској, арапској и скандинавској митологији. Слично је поменуо и француски писац Браћа Карамазови (Достојевски), Ле Пере Гориот (Балзац), па чак и Давид Цопперфиелд.
Главни јунак заснован на стварном лику
Панцол је објаснио Масону да је његов протагониста заснован на стварној особи. „Разговарали смо она и ја, имала је неки старомодни изглед, помало шармантан и док сам слушала, осећала сам тај познати осећај! Жозефина је требало да се роди ”. Тим речима је француска списатељица описала истраживача којег је упознала на плажи у Нормандији.
Такође, Панцол је напоменуо да је истраживач ЦНРС (Национални центар за научна истраживања - француска скраћеница) био фокусиран на једну студију током 30 година: Продавци путничких новина XNUMX. века у Француској. Од тог тренутка, аутор је развио свет око Жозефине, која за разлику од правог лика анализира ликове из XNUMX. века.
Рођење трилогије
У почетку галски писац није помишљао да развије трилогију. Међутим, на крају прве књиге Панцол је наставио да размишља о ликовима ... „Шта се догодило са њиховим животима? Да ли сте били тужни или срећни? На тај начин су се појавила два узастопна дела у којима су изложене различите перспективе осталих ликова.
О аутору, Катхерине Панцол
Рођен је 22. октобра 1954. у Казабланци, Мароко; у то време овај град је још увек био део француског протектората. Када је имала пет година, мала Кетрин се са породицом преселила у Париз. Касније, Током своје младости школовала се за професора француског и латинског језика.
Читав живот везан за писма и новинарство
Средином 70-их, Панцол је завршио докторат из модерних писама на Универзитету у Нантерреу и започео новинарску каријеру. Након објављивања свог првог романа, Мои д'аборд (Први пут сам, 1979), преселио се у Њујорк. Тамо се уписао на Универзитет Колумбија да би похађао курс креативног писања, а затим наставио да ради на том универзитету.
Почевши од 1981. године, француски писац почео је да ради као уредник за novelas и као колумниста у часописима елле y Парис Матцх. У поменутим медијима стекао је велику репутацију због стила својих интервјуа. Док је била у Великој јабуци, Кетрин Панкол се удала и родила двоје деце (женско и мушко). Тренутно је разведена и живи у Паризу.
Књиге Катхерине Панцол
Еугене & ми (2020) је двадесет друга књига коју је потписао Панцол, који цени књижевну каријеру дугу четири деценије. То је каријера која је започела 2006. године захваљујући покретању компаније Жуте очи крокодила. Није изненађујуће што је овај текст преведен на готово десетак језика; међу њима: кинески, корејски, италијански, пољски, руски, украјински и вијетнамски.
Библиографија
Осим поменутих Мои д'аборд, Лес Иеук Јаунес дес Цроцодилес y Еугене & Мои, Панцолов списак књига употпуњен је следећим насловима:
- Варварин (Барбаре, КСНУМКС)
- Сцарлет молим те (Сцарлетт, да могуће, КСНУМКС)
- Окрутни мушкарци не ходају улицама (Лес хоммес цруелс не циркулант пас лес руес, КСНУМКС)
- Споља (Ву де л'ектериеур, Сеуил, 1993)
- Тако лепа слика: Јацкие Кеннеди (1929-1994) (Уне си белле имаге, Поинтс реиссуе, КСНУМКС)
- Још један плес (Енцоре уне дансе, КСНУМКС)
- Ет монтер очигледно има неизмерну љубав ... (2001)
- Човек на даљини (Ун хомме а дистанце, КСНУМКС)
- Држи ме: живот је жеља (Ембрассез-мои, КСНУМКС)
- Полаки валцер корњача (Ла Валсе Ленте дес Тортуес, 2008)
- Веверице у Централ Парку су тужне понедељком (Лес ецуреуилс де Централ Парк су тужни, КСНУМКС)
- Девојке [Епизода 1: Плесати током дана] (КСНУМКС)
- Девојке 2 [Епизода 2: На корак од среће] (КСНУМКС).
- Девојке 3 [Епизода 1: Дођите главом у живот] (КСНУМКС)
- Три пољупца (Троис баисерс, КСНУМКС)
- Бед Буг (2019)