Јосе Цалво Поиато. Интервју са аутором Ла травесиа финал

Јосе Цалво Поиато Има дугу каријеру писца историјских дела и романописца, међу чијим се насловима издваја Краљева чаролија, Завера у Мадриду, Црна Библија, Дама Змаја o Хипатијин сан, међу другима. Много вам захваљујем на времену посвећеном овоме. интервју где нам говори о свом најновијем роману, Последње путовање, и на више тема.

Хосе Калво Појато — Интервју

• ACTUALIDAD LITERATURA: Acabas de sacar nueva novela al mercado, Завршно путовање. Шта нам кажете у њему? 

Последње путовање То је, на неки начин, а наставак Бесконачне руте, који је укључивао прво путовање око света Хуан Себастијан Елкано. Сада, шпански морепловац, рођен у Гуетарији, постаје центар романа у коме говори шта му се догодило, након што је први пут обишао свет, јер Елкано нестаје из историјских приручника и лик ми се чини довољно важним да знамо шта му се догодило. Додајте томе да су те године након првог путовања око света биле пуне великих догађаја у нашој историји. 

• АЛ: Можете ли се вратити у сећање на ту прву књигу коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?

Прва књига коју сам прочитао била је историја крсташких ратова. Била је то једна од оних књига Едиториал Бругуере у којима је текст комбинован са стриповима. Прво је прочитан стрип. Понекад само стрип. Били смо деца од седам или осам година. Мислим да су ми га дали када сам се први пут причестио, нисам још имао ни седам година.

Прва прича коју сам написао а оно што је постало књига била је историјска студија о кризи 17. века у мом граду: Криза 17. века у Виља де Кабра. Добио је награду и зато је објављен. Од тога је прошло неколико година.

• АЛ: Која је прва књига која вас је погодила и зашто?

Сећам се да сам био импресиониран њима, као тинејџер, Књиге Мартина ВигилаКао Живот долази у сусрет. Такође и оне од Макенце Ван дер Меерсцх, ас Тела и душе! Као историчар, сећам се да сам једног лета прочитао све Националне епизоде од Галдоса. Импресионирали су ме. Мислим да то читање имао пресудан утицај на да завршио као историчар и Био сам страствен за историјске романе. Тако да ми није ни падало на памет да ћу једног дана ја бити тај који ће их написати. 

• АЛ: Ко је твој омиљени писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.

Већ сам поменуо шта је мислио Дон Бенито Перес Галдос. Ја сам страствен куеведо и велики романсијери 19. века као нпр Оноре Балзак или Виктор Иго. Међу актуелним писцима, моји фаворити су Јосе Луис Цоррал, прави мајстор историјског романа. Суђења за Јуан Еслава Галан и дела Дон Антонија Домингеза Ортиза о Хабзбуршкој Шпанији и 18. веку.

• АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?

Мадаме Бовари. Чини ми се да је један од најбоље нацртаних ликова у књижевности свих времена. Није заостао Лазарус, главни јунак Ел Лазарилло де Тормесили Санчо Панса. Мислим да су обоје одлични за своје референце и виталне авантуре. 

• АЛ: Неке посебне навике приликом писања или читања?

Склон сам да се изолујем прилично добро, што ми омогућава да пишем на местима где Има других људи који ћаскају. Зато често пишем у кухињи из моје куће, центар за породично окупљање. Када извршим коначну исправку текста да бих га испоручио штампачу, обично се изолујем и читам без прекида. понекад пишем —писање је завршна фаза процеса писања— током много недеља и може доћи до неравнотеже и промене ритма, што се мора исправити. Зато више волим да будем сам и изолован.  

• АЛ: А ваше омиљено место и време за то?

Као што сам већ истакао, могу то да урадим било где и сада Немам омиљених тренутака. Било је тренутака када сам више волео да пишем ноћу. Али временом сам то закључио Требало би да пишете када се осећате удобно, опуштено. Понекад се инсистира на писању —у смислу писања—а идеје не теку. У тим тренуцима је боље оставити га. Постоје тренуци када, напротив, све долази лако и морате то искористити.

• АЛ: Било који други жанр који вам се свиђа?

Поред историјских романа, много сам читао историјски есеј; Уосталом, ја сам историчар. И ја сам читао црни роман, оба класична типа Дасхиелл хамметт или Васкез Монталбан као актуелни криминалистички роман. Многи читаоци сматрају да у мојим романима увек постоји мрачна радња која је, иако није строго историјска, веродостојна и стога се добро уклапа у историјски оквир романа. 

• АЛ: Шта сада читаш? А писање?

Завршио сам Бесконачност у трсци, Ирене Ваљехо. Читам Оружје светлости, оф Санцхез Адалид, И Заборављена краљица, од Хосеа Луиса Корала. Чекате биографију Карла ИИИ. Тражим информације о мало познатим аспектима шпанског 18. века у његовој другој половини. 

• АЛ: Шта мислите, како је издавачка сцена за онолико аутора колико постоји или жели да објави?

Можда и јесте све компликованије последњих година. Криза која је почела 2008. у великој мери је утицала на свет књиге. Врло добри писци остали су без издавача. Било је то нешто веома тешко. Тренутно постоје Многи писци имају сан о објављивању, али могућности су ограничене. Постоји могућност самоиздавања, али у том случају дистрибуција пропада, што је битно. Штета је да многе приче, веома добре и добро испричане, не угледају светлост или се виде на веома ограничен начин.

• АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете успети да задржите нешто позитивно за будуће романе?

Епидемијска криза коју доживљавамо то је веома тешко. Не само за покојне и болесне који се тешко опорављају. Такође због тога што затварање, ограничења, непокретност или веома релативна мобилност подразумевају. То је нешто што наше друштво није очекивало. Ове епидемије су захватиле друге делове планете, али нису биле проблем у Европи.

За мене лично то је било подношљиво. Живим у градској кући   — луксуз у овим околностима - y списатељска професија је веома усамљена, иако понекад пишем, усред породичног окупљања. Мислим да можемо извући закључке из онога што се дешава да смо рањивији него што смо мислили, да лпонизност је нешто што се веома препоручује или да је стрпљење, у друштву у којем доминирају брзина и непосредност, згодно да научимо да га негујемо.