Фотографија: Јосе Јавиер Абасоло. Фацебоок профил.
Хосе Хавијер Абасоло (Билбао, 1957.) има нови роман на тржишту, Оригинална верзија, где се враћа свом лику Микел Гоикоеткеа у другом новом случају са светом кинематографије у позадини. То је најновији у доброј колекцији наслова црних жанрова иза њега Мртво светло, заклетва у Белој капели или гробница у Јерусалиму, међу многима. Заиста ценим ваше време и љубазност што сте ми ово одобрили интервју.
Хосе Хавијер Абасоло - Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Оригинална верзија то је твој нови роман. Шта нам говорите о томе и како Микел Гоикоеткеа ради као приватни детектив?
ЈОСЕ ЈАВИЕР АБАСОЛО: Роман почиње када Гоико је ангажована од производне компаније да буде саветник а филм то се снима на некима злочини који су се догодили у Билбау Пре двадесет година оно што је штампа назвала "злочинима стрелицастог крста".
У принципу јесте суздржан да прихвате понуду, јер је то једини случај који се није могао решити када је био Ертзаина, али с друге стране сматра да је то можда а могућност да се поново отвори прикривена истрага о неким убиствима која га и даље прогањају. Иако схвата да је сличност између онога што се догодило и филма (који је уместо у Билбау смештен у изгубљени округ у Алабами, САД) веома удаљен, неће сакрити свој бес.
Као детектив Гоико се одлично сналази, пошто воли да игра по својим правилима и прилично је недисциплинован, али понекад му недостају могућности које му тимски рад може пружити и са много више средстава него што има сам.
- АЛ: Можете ли се сјетити те прве књиге коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
ЈЈА: Сећам се збирке која је прилагођавала класична књижевна дела за децу, и у њој сам могла да читам Ел Лазарилло де Тормес, Ел Цантар де Мио Цид, Дон Куијоте и Цоразонод Едмундо де Амицис. Кад сам, кад сам био старији, сазнао да је ова друга уврштена у Црквени индекс забрањених књига, нисам могао да верујем.
Мислим да је то прво што сам написао - или боље речено покушао да напишем - покушај пикарског романа пренесен у XNUMX. век (Шта ћемо, ја припадам претходном веку), али не задржавам. Срећом.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
ЈЈА: Тешко је одговорити, јер се може променити и у зависности од дана или мог расположења. Али као страственик црног жанра, редовно читам великане попут Раимонд Цхандлер или Дасхиелл Хамметт. Знам да звучи као велика тема, али мислим да је у овом случају то врло утемељена тема.
Изван црног жанра, Пио Бароја. И заиста сам уживао у хумору Водхоусе и Јардиел Понцела.
- АЛ: Који бисте лик у књизи волели да упознате и створите?
ЈЈА: Као што сам рекао одговарајући на претходно питање, тешко је одговорити, јер у зависности од онога што читам или расположења, могу се мењати из дана у дан, али можда бих волео да упознам протагониста романа Пио Бароја , Залацаин авантуриста.
Што се тиче ликова које бих волео да створим, Задовољавам се онима које сам већ створио. Не зато што су бољи или занимљивији од других, већ зато што су део мене.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
ЈЈА: Ништа посебно, иако пошто су ми рекли да имати манију при писању звучи "врло књижевно", обично то кажем Имам манију да немам манију.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
ЈЈА: Раније сам писао углавном поподне и ноћу, али пошто сам отишао у пензију Немам преференције, Било који моменат може бити добро. Наравно, трудим се да имам времена за то сваки дан. А пошто не волим да се изолирам, нити сам у свом дому отворио канцеларију само за себе, Лаптоп обично носим у дневну собу. Кад сам била мала деца, навикла сам се на писање усред буке коју су правили док су се играли, и без проблема сам се прилагодила томе. Сада ми чак недостаје у време писања.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који ти се свиђају?
ЈЈА: Мислим да не постоје добри или лоши жанрови, већ добри или лоши романи, без обзира на жанр којем се могу приписати, али пошто ми не смета да се покиснем, морам признати да имам слабост научне фантастике (Одувек сам био веома асимовски) и за њега историјски жанрАли не за оног ко говори о великим краљевима и генералима, већ за оног ко се више фокусира на „страдалнике“ историје.
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
ЈЈА: En еускера Ја поново читам Грета, оф Јасон осоро, веома занимљив роман за који мислим да није преведен на кастиљански, нажалост. А у цастеллано Почео сам да читам Ноћно бекствоод Томаса цхастаин, коју сам стекао прошле црне недеље у Гијону. То је роман једног аутора којег нисам познавао и који је објављен у збирци Јуцар у збирци Блацк Лабел, што изазива поверење у мене.
Што се тиче писања, ја сам више од писања бележећи роман који желим да поставим у Билбау, за време грађанског рата, неколико дана пре него што су Франкове трупе заузеле град.
- АЛ: Шта мислите о издавачкој сцени?
ЈЈА: Истина је да је Нисам баш упућен у тим аспектима. Дуго година сам објављивао у две баскијске издавачке куће, углавном у ЕРЕИН -у и такође у ТКСЕРТОА -и, мада у овој повремено. Од тренутка када су ме трпели и наставили да ми верују, морам мислити да су изгледи позитивни.
И генерално говорећи, чини се да се много објављује, што за мене има позитивне конотације, мада стичем утисак да се са овим последњим не слажу сви. И, уз сво поштовање, мислим да је то погрешан став, јер квалитет често долази из количине.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете моћи задржати нешто позитивно за будуће приче?
ЈЈА: Претпостављам једнако тешко као и за остале грађане. На срећу, међу људима који су ми најближи, није било озбиљних проблема услед ЦОВИД -а, али ово још није готово и морамо наставити да одржавамо мере предострожности, иако се са вакцинама чини да почињемо напуштати тунел.
Што се тиче ако задржим нешто позитивно да напишем причу, за сада ћу то пропустити, Не привлачи ме писање о пандемији, иако никад не знате шта нас чека у будућности, па ни ја то не искључујем.