Да не Јосе Зоррилла дугујемо му много више од њега ТенориоАли дон Хуанов нитков појео је остатак славе као песник. Тако данас, поводом његовог рођендана, већ 203. фебруара пошто је рођен у Ваљадолид, Одајем почаст сећајући се нечега од тога песничко дело, која је такође веома слављена и препозната. Он и његовог имењака, дивљеног и каснијег пријатеља Јосеа де Еспронцеда су можда најпознатији романтични гласови у стиху КСИКС века у нашој земљи. Ето их 4 његових песама.
Јосе Зоррилла
Тачно је да је Зоррила постигао бесмртност својим представама као што су Дон Јуан Тенорио o Издајник, несвестан и мученик, али њихова легенде (Добар судија, најбољи сведок, Капетан Монтоја, Маргарита токар) И поезија Они су такође више него изванредни. Укључите тематске религиозни (Божији гнев), љубавни (Сећање и уздах) o филозофски (Приче о луђаку).
Био је страствен романтични аутори читалац као Валтер Сцотт, У гостима Думас и Вицтор Хуго, или његове савремене колеге попут горе поменуте Еспронцеде или Дукуе де Ривас. И сигурно је добила свој утицај. Признање је стигло са песмом којој се посветио Мариано Јосе де Ларра на његовој сахрани. А такође је написао своју аутобиографију Сећања на старо време.
Ово су 4 његове кратке песме, али било кога вреди прочитати.
Песме
Уклоните мирисни облак са очију ...
Далеко од твојих очију парфимисани облак
да нас блиставост застријели оно што даје ваше лице,
и упири нам, Маријо, свој мајчински поглед,
где су мир, живот и пустош.
Ти, мило миро; Калеж чистоће;
Ти, цвет рајски и светлосних звезда,
Знам и заклони се од смртне слабости
божанском крвљу онога који је на Крсту умро.
Ти си, о Маријо, светионик наде
која сија из живота поред узнемиреног мора,
и према вашој блаженој светлости слабо напредујте
отпадник који жуди за додиром у Едену.
Позовите је, мај август, на ваш суверени дах
разбијена свећа мог несрећног батела;
покажите му његов пут саосећајном руком,
не дај да ми се срце изгуби у њему.
***
Тешко тужном!
Тешко тужном који троши
ваше постојање у чекању!
Тешко тужном који претпоставља
да је двобој којим је затрпан
одсутни морају вагати!
Нада је с неба
драгоцени и кобни поклон,
Па, љубавници остају будни
претварају наду у љубомору
које сагоревају срце.
Ако је истина оно што се очекује,
то је заиста утеха;
али као химера,
у тако крхкој стварности
који чека очајање.
***
Мојој ћерки
На врху планине
која служи као граница,
шаље вам искрену душу
пољубац и песма;
узми их; оно из Шпаније
они морају да дају мој живот,
у твојој души моја поезија,
мој пољубац у твоје срце.
Твој отац, иза планине
то за оба није граница,
носи искрено пријатељство
аутора ове песме.
Примите, дакле, из Шпаније
пољуби и певај, мој живот,
поезија у твојој души
и пољубац у срце.
Ако једног дана са те планине
проћи или прећи границу,
видећете искрену душу
ко ти прави ову песму,
да је племство Шпаније
је ко зна, мој живот,
дати поезију души
и пољупци у срце.
***
У уметничку Шпанију
Чији под, прекривен успоменама,
Упија своју славу
Оно мало што има сваки славни подвиг: Издајник и пријатељ без срама вас завара,
Ваше благо купује се шљаком,
Ваши споменици, ох! и ваше приче,
Продато воде у чудну земљу. Проклет био, домовино моћних,
Да се за награду дајете ономе ко може
Јер ниси махао својим невољним рукама! Да, дођи, зарекао сам се Богу! за оно што остаје,
Грабљиви странци, како дрски
Направили сте Шпанију на аукцији!