Језик лептира

„Језик лептира“ једна је од 16 прича укључених у компилацију прича галицијског есејисте, песника и новинара Мануела Риваса. Првобитно је написан на галицијском, а на шпански га је превео сам аутор. Прича говори о пријатељству стидљивог шестогодишњег дечака са школским учитељем у скромном граду у Галицији 1936. године, непосредно пре грађанског рата.

Од објављивања 1995, Наведено је као једно од најбољих дела написаних на шпанском и галицијском језику. Неки критичари га чак сматрају једним од најоригиналнијих дела жанра у светској књижевности. Његов „престиж“ повећао се још више након адаптације режисера Јосеа Луиса Цуерде, премијерно приказане на Филмском фестивалу у Сан Себастиану 1999. године.

Аутор

Мануел Ривас је један од најважнијих ликова у галицијској књижевности. 2009. године постао је део Краљевске галицијске академије, а 2011. године Универзитет у Коруњи доделио му је признање Доцтор Хонорис Цауса. Иако сам по професији новинар, успео је да комбинује свој аспект „човека са вестима“ са неуморним пером за поезију, есеје и приче.

Рођен је у Коруњи 24. октобра 1957. У доби од 15 година већ је зарађивао за живот као новинар пишући за новине Галицијски идеал. По завршетку средње школе преселио се у Мадрид да студира информационе науке. Убрзо након што се придружио Теима, први недељник објављен у потпуности на галицијском. Тренутно сарађује са разним штампаним медијима, укључујући новине Земља.

Еколог

Осим што се посветио писању са различитих ставова приступа, Ривас је истакнути еколог. 1981. године учествовао је у експедицији до атлантског рова где је бачен нуклеарни отпад. Тај протест завршен је забраном Међународне поморске организације да користи дна океана као гробље за атомски отпад.

Као резултат „Престиге катастрофе“ - нафтног брода који је потонуо код обала Галиције 2002. године - подстакнуто је стварање грађанске платформе Никад више. Исто тако, је оснивач Греенпеаце-а, Шпанија а његов рад препознале су институције попут Амнести Интернатионал.

Да ме волиш, љубави? (Назив дела на галицијском)

Књигу можете купити овде: Шта желиш од мене, љубави?

Шта желиш од мене, љубави? је компилација од 16 прича са заједничком темом: љубав. То је осећај коме се приступа из различитих перспектива, са врло широким спектром који може да укључи (готово) све варијације обухваћене тим појмом. Не изоставља се ни тема која је - и у добру и у злу - подједнако битна: слом срца.

Ривас, активан у поезија и наратив од краја 60-их, постигао је дефинитивно посвећење овим насловом. Његова прва књига био је роман Столарска оловка (1988); добитник вишеструких награда, а у биоскоп га је одвео Антон Реика. Касније је објавио још једну компилацију прича: Милион крава (1990), смела мешавина модерне лирике са поезијом слободне композиције.

"Језик лептира"

Причу можете купити овде: Језик ...

"Језик лептира" је друга од прича укључених у Шта желиш од мене, љубави? Прва прича даје публикацији име. То је изузетно једноставан наратив на структурном нивоу. У њему се најдетија фантазија шестогодишњег детета допуњује прецизно и готово неприметно, разрађеним новинарским извештајем. Штавише, ниједан детаљ није препуштен случају.

Дакле, рад сажима много информација на неколико страница (10). Упркос томе што се не упушта у описе - аутор за то нема времена - врло је изводљиво лоцирати их у руралној Галицији 1936. Из тог разлога је могуће удисати све ароме природе, осетити текстуре дрвећа, додирнути грмље, попети се на Синај „и чак видети језик лептира“.

Протагониста за плакање

Поистоветити се са Врапцем, дечјим протагонистом приче, лако је. Тада читалац из прве руке осећа свој страх од поласка у школу због страха који је отац наметао наставницима. Па, наводно, учитељи „ударају“. Приповест је толико добро урађена да гледалац готово може да осети смрад урина када дете због терора изгуби контролу над својим сфинктером.

И да, онај ко чита, ако се правилно урони у писма, онај је који прати малишана кад - постиђен - побегне након што је попишао панталоне пред школским колегама. Међутим, касније се све смири захваљујући стрпљењу и љубазности Дон Грегорио, учитељ са лицем „крастаче“. Друго је лик који има огроман капацитет да преноси знање, квалитет који је обрнуто пропорционалан његовом непривлачном изгледу.

Прича за коју већ знате како ће се завршити

Дон Грегорио је републиканац, баш као и отац дечака. Стога није тешко погодити последице ако не сакрију своје истинске политичке идеале када побуњеници окончају постојање Друге шпанске републике.

Први се не савија. Други, понижени, завршава гласно бранећи ствари у које не верује. У очајању да се спаси, вуче свог невиног сина, који не разуме чињенице баш најбоље, али осећа да је све погрешно. На крају, лепоту помете варварство. Иако протагонисти приче то не знају, читаоци разумеју да се претходна „наивност“ никада неће вратити.

Филмска адаптација

Са сценаријем који је имао сопствену сарадњу Мануел Ривас, адаптација Јосеа Луиса Цуерде, фигуративно, експлодира (у добром смислу појма). До те мере Овај филм је класификован као један од најбоље произведених у Латинској Америци у читавој историји седме уметности.

У ствари, филм је освојио награду за најбољи адаптирани сценарио на КСИВ издању награда Гоиа. Они који још нису имали прилику да прочитају ову причу, стижу на време. Зашто? Па, потребно је само око 10 минута да путујете до галицијских ливада и дивите се, у првом лицу, „језику лептира“.