Сатански стихови.
Сатански стихови је епски роман магичног реализма који је написао британски национализовани индијски аутор Салман Ружди. По објављивању 1988. године, постала је једна од најконтроверзнијих књига у новијој историји због необичне употребе ислама. Заправо, аутор је покушао да направи интерпозицију Курана изложену у биографији пророка Мухамеда коју је разрадио Хунаин Ибн Исхак (809 - 873).
О аутору, Салману Русхдиеу
Ахмед Салман Ружди рођен је у богатој кашмирској породици у Бомбају у Индији, 19. јуна 1947. Након напуњених 13 година послат је у Велику Британију да студира у престижном интернату Ругби Сцхоол. 1968. године магистрирао је (специјализирао се за исламске предмете) из историје на Кинг'с Цоллеге-у, Универзитет у Цамбридгеу.
Пре него што се окренуо писању, Русхдие је радио у рекламирању. Његов први роман, Гримус (1975), означио је почетак каријере једнако сјајан колико и контроверзан. Његов други роман, Деца поноћи (1980) катапултирао га је до књижевног успеха и донео му истакнуте награде. До данас је Ружди објавио једанаест романа, две књиге за децу, а прича и четири нефикционална текста.
Извор Сатански стихови
Мигуел Вила Диос (2016) објашњава у Сатански стихови и прича о три богиње поменуте у Кур'ану, порекло наслова. „Термин је смислио Виллиам Муир средином деветнаестог века да би означио два стиха која је наводно укључио Мухаммад у сура 53 до Распоређивање... Али, касније замењен Пророком пре опомене Габријела, Анђела Откривења ”.
Овај инцидент је у исламској традицији познат као киссат ал-гараник, чији је најприхваћенији превод „прича о ждраловима“. Вила га редефинише као „причу о сиренама“, јер птице имају главе жена. Већина историчара указује на Ибн Хишама (умро 799) и Ал-Табарија (839 - 923) као главне изворе за Ибн Исхака у његовом извештају у биографији пророка Мухамеда.
Аргумент клеветаца инцидента
Ибн Ис Муак је биографију пророка Мухамеда пренио само усмено, јер ниједан рукопис није сачуван. Дакле, усмено услов његовог преласка са једне генерације на следећу повећава истраживачима потешкоће у праћењу тачности исказа. Колико је промењено у односу на првобитни наратив? Готово је немогуће утврдити.
Инцидент су одбацили готово сви муслимански научници између XNUMX. и XNUMX. века; положај који се задржао до данас. Најчешћи аргумент клеветника је православни муслимански принцип непогрешивости библијских портрета у преношењу Божанског откривења. Сходно томе, инцидент је готово у потпуности нестао све док Русхдие није поново покренуо дилему својим романом.
Контроверза о Сатански стихови
Патрициа Бауер, Царола Цампбелл и Габриелле Мандер, описују у свом чланку (Британница, 2015) редослед инцидената ослобођен након објављивања романа. Зато што је сатирично приповедање које је изложио Ружди разбеснело милионе муслимана широм света, који су то дело назвали богохулним. До те мере да је ирански Ајатолах Рухоллах Хомеини позвао своје следбенике да убију аутора и његове уредничке сараднике.
Терористички напади и прекид дипломатских односа
Насилне демонстрације догодиле су се у земљама попут Пакистана. Копије романа спаљене су у многим исламским земљама - укључујући Уједињено Краљевство -, а дело је забрањено у многим земљама. Било је чак и терористичких напада на књижаре, издаваче и преводиоце у земљама као што су Јапан, Енглеска, Сједињене Државе, Италија, Турска и Норвешка.
Због тога су амбасадори Европске економске заједнице повукли своје амбасадоре из Ирана (и обрнуто). Напетост је попустила тек 1998. године након што је Иран суспендовао Фатва усред процеса нормализације дипломатских односа са Уједињеним Краљевством. Упркос томе, Ружди је до данас избегавао путовања у земље у којима је његова књига забрањена и његова лична ситуација никада није у потпуности нормализована.
Салман Ружди.
Положај Салмана Руждија усред олује
У интервјуу за Њујорк тајмс (објављено 28. децембра 1990), индијски писац је изјавио:
„Последње две године покушавам да објасним ту улогу Сатански стихови никада није било увредљиво. Габријелова прича паралела је како човек може бити уништен губитком вере.
Русхдие додаје,
„... снови у којима тако гласни < > одвијају се, то су портрети њиховог распада. У роману се изричито називају казнама и наградама. И да су фигуре снова које муче главног јунака својим нападима на религије репрезентативни за његов иницијацијски процес. Они нису прикази ауторовог гледишта “.
Дискусија коју је генерисао Сатански стихови, Да ли је то оправдано?
Врло је тешко наићи на потпуно објективне тврдње у истраживањима са верском позадином. У вашем чланку Шта узнемирава муслимане у вези са сатанским стиховима, Вакас Кхваја (2004) описује двосмисленост и сложеност предмета. Према Кхваји, „… важно је питати се зашто већина муслимана не може да види Сатански стихови искључиво као дело научне фантастике “.
Муслиманима је вероватно немогуће да виде границу између Русхдијевог сатиричног наратива и злостављања. У сваком случају, постављају се питања чији се одговори разликују у зависности од образовне и / или духовне формације читаоца. Коме је намењена књига? Да ли је културолошка разлика узрок комичне и сатиричне перцепције код једне групе читалаца, док је за друге смешна и јеретичка?
Дивергентни одговори у мултикултуралном друштву
Члан Читање мешовите рецепције: случај Сатанских стихова Алан Дурант и Лаура Изарра (2001) истичу кључне тачке случаја. Научници тврде: „... социјални сукоби око значења који настају као резултат различитих одговора различитих културних група у мултикултурном друштву. Или разним праксама читања у контексту све глобализованијих медија “.
Маркетиншке стратегије књиге можда су такође помогле да се подстакне спор Сатански стихови. Јер издавачке куће настоје да своје производе позиционирају на међународном нивоу као део глобалног промета културних добара. Међутим, научна фантастика ће увек имати различите конотације за читаоце у складу са њиховим друштвеним приликама, као и накнадним поставкама и вредностима.
Резиме и анализа Сатански стихови
Сложена и слојевита радња фокусира се на два муслиманска индијска протагониста који живе у Лондону, Гибреел Фарисхта и Саладин Цхамцха. Гибриеел је успешан филмски глумац који је недавно претрпео напад од менталних болести и заљубљен је у Аллелуиа Цоне, енглеску пењачицу. Саладин је радио глумац познат као "човек са хиљаду гласова", у проблематичној вези са оцем.
Фарисхта и Цхамцха сусрећу се током лета Бомбај - Лондон. Али авион је оборен нападом сикистанских терориста. Касније се открива да су терористи случајно активирали бомбу која је преципитирала авион. На почетку књиге Гибреел и Саладин појављују се као једини преживели у паду авиона усред Ламанша.
Два различита пута
Гибреел и Саладин стижу до енглеских обала. Затим се раздвајају када је други одведен у притвор (иако тврди да је енглески држављанин и преживео лет), оптужен да је илегални имигрант. Сиромашни Цхамцха је на челу наишао на гротескне неравнине и предмет је прозивања полицајаца. То се доживљава као привиђење зла и третира се као олош.
Супротно томе, Гибреел - обавијен анђеоском ауром - није ни доведен у питање. Саладин не заборавља да се Гибреел није заузео за њега, па користи прилику да побегне док је био у болници. На несрећу, чини се да га прогони лоша срећа, јер је отпуштен са посла. Чини се да све иде страшно по злу све док Гибрилова интервенција у потпуности не обнови његов људски облик.
Гибреел-ови снови
Како се Гибреел спуштао, трансформисао се у анђела Габријела и имао је низ снова. Прва је ревизионистичка историја оснивања ислама; детаљи овог сегмента су за многе муслимане најприхватљивији. Један од најистакнутијих одломака визија говори о ходочашћу групе муслиманских поклоника из Индије у Меку.
Габриел је требао раздвојити воду да би Аллахови бхакте наставили пут, уместо тога, сви су се утопили. У другом сну, лик по имену Махоунд - заснован на Мухамеду - покушава да пронађе монотеистичку религију усред многобожачког града, Јахилије.
Апокрифна легенда о Махоунду
Махоунд има визију у којој му је дозвољено да обожава три богиње. Али, након што је потврдио (после спора са архангелом Гаврилом) да је ово откриће послао ђаво, он се повлачи. Четврт века касније, један од ученика престаје да верује у религију Махоунд.
Цитат Салман Русхдие.
Иако су се људи Јахилије до сада (заправо то је аналогија Меке) потпуно преобратили. Поред тога, проститутке у јавној кући преузимају имена Махоундових жена пре него што их затворе. Касније, када се Махоунд разболи и умре, његово коначно виђење је једна од три богиње. Очигледно је да је ово још један веома увредљив одељак за муслимане.
Свађе и помирења
На крају се Гибреел поново састаје са Алилујом. Међутим, анђео му наређује да напусти своју вољену и проповеда Божју реч у Лондону. Тада, када Фарисхта треба да започне свој посао, прегази га аутомобил индијског филмског продуцента, који жели да га ангажује за главну улогу арханђела. Касније се Гибреел и Саладин поново састају на забави и почињу да сплеткаре једни с другима.
Свађе су коначно решене када, имајући прилику да га пусти да умре, Гибреел одлучи да спаси Саладина из запаљене зграде. Раније је Саладин такође одбацио разне шансе за атентат на Фарисхту. Након препирки, Цхамцха се враћа у Бомбаи да се помири са оцем који умире.
Карма?
Саладинов отац му завешта огромну суму новца. Дакле, Цхамцха одлучује да пронађе своју стару девојку како би се помирио са њом. На тај начин, свој злобни циклус замењује кругом опраштања и љубави. Паралелно, Гибреел и Алилуја такође путују у Бомбај. Тамо је, усред напада љубоморе, убија и на крају извршава самоубиство.