Габриел Гарциа Маркуез, писац Сто година самоће.
Ако би се нешто превазишло Габриел Гарциа Маркуез Било је то у духу којим је следио суштину сваке од фигура које је укључио у своје дело, а не ради се само о личности, већ о атрибуту грађанина и његовим обичајима. Није важно земља или регион, Урсула Игуаран је најјаснији пример како се формира и стари Латиноамеричке жене.
Латиноамериканке су вредне, издржљиве, вођа и хранитељ, је љубавни матријарх, посвећен. Већина латиноамеричких домова створена је и одржавана посвећеношћу мајке. Иако то није очигледно, она је који даје топлину кући, која та четири зида претвара у дом, јер је она сама та која обично проводи више времена тамо. Ваше одлуке, обичаји и учења воде ваше вољене, чак и након њиховог одласка.
Портрет Иршуле
Урсула Игуаран је била Колумбијка која, заједно са њеним супругом Јосеом Арцадиом Буендијом, основао Макондо. Била је толико одлучна и снажна да је свој град покренула родивши првог становника, уредила ред и место кућа, одлучила боје које ће красити град, цвеће које ће утопити атмосферу мириса, птице које испунио небо музиком и био је спреман да умре за Макондо.
Стотине година самоте то је роман са којим се може повезати свако биће које живи од Мексика на југ. Сигурно је да вас нешто у вези с макесрсулом тера да призовете баку, тетку, супругу или сопствену мајку. А то је да она персонификује најјаснија и најтачнија слика латиноамеричких жена.
Илустрација Маконда са делом његових ликова.
Стотине година самоте
Написао Габриел Гарциа Маркуез (1927-2014) у Мексику је требало око осамнаест месеци да се заврши. Први пут је објављена у Буенос Аиресу 1967. године у издању издавачке куће Судамерицана. Од тада је преведен на 35 језика и продато је више од 30 милиона примерака. Сматра се ремек-дело књижевности Латиноамеричка и универзална.
2007. класификован је као једно од најважнијих дела кастиљског језика на ИВ међународном конгресу шпанског језика. Исте године објављено је ново издање. Нова штампа направљена је у част 40 година романа и 80 година његовог аутора. То је постигнуто захваљујући напору Удружења академија шпанског језика заједно са Краљевском шпанском академијом.
Је био уврштен у 100 књига XNUMX. века из француских новина Монд, Списак 100 најбољих романа на шпанском језику 100. века шпанског листа Ел Мундо и у XNUMX најбољих књига свих времена Норвешког књижног клуба.
Габријел Гарсија Маркез и његова Нобелова награда
Маркуез добио је Нобелову награду за књижевност 1982. године “за своје романе и приповетке, у којем се фантастично и стварно комбинују у свету богатом маштом који одражава живот и сукобе континента.
Фотографија плаката који алудира на град Макондо - Цоломбиаинформа.цом.
Било који Хиспанац који је прочитао овај роман осетиће се идентификованим са једним од његових ликова или комадиће свих. Жене своју зрелост виде у Урсули, њену невиност у Ремедиосу „ла белла“, тврдоглавост у Амаранти и необуздану страст у Ребеци.
Мушкарци ће увек моћи да се идентификују са маштом, снагом и шармом Јосеа Арцадиоса или у стидљивости, посвећености и резерви Аурелијанаца. Није важно земља или регион, Маркуез и његове приче су део душе Латиноса.