Фотографија: Јацинта Цремадес, профил у Доумо Едиционес.
Јацинта Цремадес Рођен је у Барселони, али је детињство провео у Француској. Докторирала је књижевност, као и књижевни критичар. Радио је у новинама као нпр Култура, Непристрасно, Ле Магазине Литтераире, Ел Мерцурио y Монд. Такође је предавао часове шпанског и књижевности, где је премијерно играо са Повратак у Париз, његов први роман. Хвала Вам много ваше време и љубазност да овај интервју где о њој и о свему говори помало.
Јацинта Цремадес - Интервју
- ACTUALIDAD LITERATURA: Повратак у Париз је ваш последњи роман. Шта нам кажете о томе и откуд идеја?
ЈАЦИНТА КРЕМАДЕ: Роман говори о Терезин повратак у Париз, где је живела све своје детињство и младост, након смрти његове мајке Маите. Враћа се са ћерком Лусијом којој, захваљујући причама садржаним у кутијама, прича причу о својој мајци која је напустила родну Барселону да би напустила породичну традицију и започела нови живот.
То је роман који истовремено повезује живот тхесе три жене из исте породице: Маите, која у Париз стиже у мају 68., Тереза, која се присећа детињства током 80-их, и Лусија, почетком 2000. године. Део мог повратка у Париз, где сам проживео и своје детињство и младост. Стога је а повратак породичним коренима, на егзистенцијална питања и на важност преношења.
- АЛ: Можете ли се вратити оној првој књизи коју сте прочитали? А прва прича коју сте написали?
ЈЦ: Имам слику која чита мојој мајци Ле петит Ницолас, а не обрнуто, њих двоје леже у хотелском кревету током путовања у Грчку.
Мој први роман је био нека врста плагијата Реунион Фреда Улмана, прича коју сам прочитао о пријатељству између јеврејског дечака и нацистичког дечака која је оставила дубок утисак на мене. Хвала Богу да нисам завршио, иначе бих завршио у тамници за отмице.
- АЛ: Главни писац? Можете одабрати више од једне и из свих епоха.
ЈЦ:Волим жене, не могу си помоћи! Сестре Бронте, Цармен Мартин Гаите, Елизабетх Строут и Ненси Хустон.
- АЛ: Који лик у књизи бисте волели да упознате и створите?
ЈЦ: Волео бих да упознам Гроф Монте Кристо. И створи жену са Алцуза је забио Дамасо Алонсо.
- АЛ: Неке посебне навике или навике када је у питању писање или читање?
ЈЦ: Ја пишем би тхе јутро y Лав би тхе поподневни. Не би могао да уради обрнуто.
- АЛ: А ваше омиљено место и време за то?
ЈЦ: Од дан, у кући коју имамо у цампо од Авиле.
- АЛ: Постоје ли други жанрови који ти се свиђају?
ЈЦ: Тхе новела, прича, тест Они су они који ми се највише допадају.
- АЛ: Шта сада читаш? А писање?
ЈЦ: Читам Сестре из Борго Суда од Донателе Ди Пиетрантонио, Дневници од Цхирбеса, и Колекционар чуда је забио Рафаел Нарбона. И ја сам писање роман о Ирској чији ликови још живе у Паризу.
- АЛ: Шта мислите како је издавачка сцена и шта је одлучило да покушате да објавите?
ЈЦ: Мислим да доживљавамо експлозију издавача са веома различитим профилима када је у питању издаваштво. Сви они се залажу за објављивање текста, књижевног, историјског, есејског. Они су ту из љубави према књижевности и то је чудо.
- АЛ: Да ли вам је тренутак кризе који доживљавамо тежак или ћете успети да задржите нешто позитивно за будуће приче?
ЈЦ: Друштво се толико променило да ће бити потребно говорити, писати о пре и после људског бића. Морам да се потрудим да то видим позитивно. Најбоља ствар је домет који имамо до интелектуалних садржаја интернета, иако је то и наша велика пропаст. Истина је да да су ми пустили да бирам време рођења, не бих изабрао ово...