Fotografija: Félix García Hernán, Facebook profil.
Felix Garcia Hernan, iz Madrida 55. godine, po zanimanju je hotelijer, ali i piše. I poslije Iskopajte dva groba (2020), koji je naišao na dobar prijem kod kritike i publike i koji je na putu filmske produkcije, sada predstavlja pastiri zla, koji ide i u bioskop. U ovom intervju Priča nam o njoj i još nekim stvarima. Hvala vam puno na izdvojenom vremenu i ljubaznosti.
Felix Garcia Hernan— Intervju
- ACTUALIDAD LITERATURA: Vaš novi roman je naslovljen pastiri zla. Šta nam govorite o tome i odakle ideja?
Felix Garcia Hernan Uvijek sam se pitao šta se krije iza jedne od najjadnijih monstruoznosti ljudske rase: zlostavljanje djece. Dok sam istraživao kako bih se dokumentirao za budući roman, otkrio sam čega sam se plašio. Kao iu ostalim pošastima koje moramo da trpimo (droga, trgovina oružjem i ljudima, itd.), uvijek se isto krije iza nekih mafije Oni samo žele finansijski profitirati. Ali to mi je takođe bilo vrlo jasno od početka moralo bi biti veoma suptilnoi da bi, s obzirom na trnovitost teme, ako bi čitalac morao da pati, trebalo bi to da učini više za ono što ja ne kažem nego za ono što kažem. Na sreću, od prvih recenzija su odjeknuli da sam postigao svoju svrhu.
- AL: Možete li se vratiti onoj prvoj knjizi koju ste pročitali? I prva priča koju ste napisali?
FGH: Sviđa mi se ovo pitanje. Više od prve knjige koju sam pročitao, ono čega se vrlo jasno sjećam je prva koja me je nokautirala. Nema avanture poput čitanja Nesretnici kada još imaš 13 godina, još uvijek vjeruješ u bogove i po prvi put otkrivaš ljubav (Cosette) i ljubomoru (Marius).
Što se tiče prva stvar koju sam napisao, Stidim se da kažem da nisam do već veoma star. Moj rad kao menadžera hotela toliko me je zaokupio da nisam ni razmišljao o tome. Sa 58 godina, i već više oslobođen, uspio sam snimiti na papiru a priča to mi se motalo po glavi i nije imalo veze sa hotelima, već sa jednim mojim strasti, opera.
- AL: Glavni pisac? Možete odabrati više od jednog i svih doba.
FGH: U prošlosti, bez sumnje veliki majstor kriminalističkih romana u ovoj zemlji, Manuel Vazquez Montalban, Manuel Delibes i William Somerset Maughan. A sada mi se stvarno sviđaju Henry Flames, Raphael Melero y louis rosso.
- AL: Kojeg biste lika u knjizi voljeli upoznati i stvoriti?
FGH: Bez sumnje Quasimodo. Teško je pronaći lik koji je tako dobro ocrtan, tako mali manihejski i sa toliko ivica.
- AL: Da li imate neke posebne navike ili navike kada je u pitanju pisanje ili čitanje?
FGH: Pišem bez skale, sa nekim napomenama u koje upisujem imena i datume. Ja imam samo jasnu predstavu o okruženju i prilično maglovitu ideju radnje kada počinjem roman. mislim da najbolji način da čitalac ne pogodi kraj je da ni autor ne zna dok to ne napišete.
Što se tiče čitanje, moram biti koncentrirano. Na isti način na koji mi muzika mnogo pomaže da pišem, dok čitam odvlači me od onoga što imam u rukama.
- AL: A vaše omiljeno mjesto i vrijeme za to?
FGH: piši ujutru a popodne posvetite ispravljanju. čitanje noću i u krevetu. To je najbolji način da počnete sanjati prije nego zaspite.
- AL: Postoje li drugi žanrovi koji ti se sviđaju?
FGH: Da, stvarno mi se sviđa ltradicionalna i istorijska književnost.
- AL: Šta sada čitaš? A pisanje?
FGH: Pa, upravo sada čitam istorijski roman koji me je dirnuo prije mnogo godina i koji je i dalje vrlo aktuelan: Bog kiše plače nad Meksikomod Lasla Passutha.
Dajem poslednje Pregledam galijske dokaze mog sljedećeg romana, koji će biti objavljen u septembru, učestvujući u snimanju filma Srebrni delfini, gdje sam koscenarist s redateljem Javierom Elorrietom i s Rodolfom Sanchoom u ulozi Javiera Gallarda, te počinjem ocrtavati Pastiri zla scenarij, čija je prava stekla Atlantia Films za nadolazeću produkciju.
- AL: Što mislite kako je izdavačka scena i šta je odlučilo da pokušate da objavite?
FGH: Ne primjećujem veliku razliku između sada i kada sam ušao u ovaj svijet, prije sedam godina. Kada sam odlučila da objavim, nisam ni zamišljala da će to biti tako komplikovano i da ću naići na toliku konkurenciju. Možda je ovo jedna od aktivnosti u kojoj se suerte ima toliko težine. Sreća koja vam je od početka potrebna da postignete možda i najtežu stvar: da vas čitaju oni koji na kraju moraju da vas objave.
- AL: Je li vam trenutak krize koji doživljavamo težak ili ćete moći zadržati nešto pozitivno za buduće priče?
FGH: Izvinjavam se što sam tako neoriginan, ali ne mogu se više složiti s tim aforizmom kriza je uvek prilika. Zanimljivo, radnja mog sljedećeg romana ima mnogo veze s vašim pitanjem..