Fotografija: web stranica autora.
Denise Garcia, Albacete pjesnikinja iz Fuente-Álamo, ali se nastanila u Mursiji, je rođen dana kao danas 1929. Diplomirala je romanističku filologiju, njeno interesovanje za književnost, a posebno za poeziju, rano je počelo da joj se sviđa Rubén Darío, Becquer, Rosalía de Castro, Machado, te grčki i latinski klasici. Ali na proslavu njegovog rođendana ide a izbor pjesama koji pripadaju njegovom radu. Da je otkrijem.
Dionisia García — Izabrane pjesmes
SAM?
Blagoslovljen kad znaš da te neko čeka
i trpeće tvoje suze,
neko ujutru
pridruži se svom buđenju milovanjem,
i brojio je mnogo puta
štala tvog tela.
Samoća tjera ko nas gleda,
ko zna da podeli ono što smo naučili,
a sa nama se kreće
na iste stvari.
***
PORUKA
Odjednom, danas popodne, avgusta dve hiljade devete,
na stolu se pojavljuje mali komad papira,
sa samo dvije riječi i nepogrešivim slovom.
Pre više od decenije napustio nas je njen autor,
a sada ovaj papir tako nevin
na stolu s drugim redoslijedom,
a ne u kući u kojoj je živela.
Preokret uspomena koje dobijam u ovom trenutku
žene koja pati koja je želela da bude voljena.
Brinuo se o nama u to vreme u zamenu za nežnost,
šapata i naklonosti, uz ponavljane poljupce.
Oprostio je naše gestove i prijekore.
Želeo je da putuje na sveta mesta.
Siguran sam da ste konačno sve videli
a njegovo dobro srce nas ohrabruje.
Možda je ovaj papir poklon,
razborito upozorenje, neočekivano,
o nama i našim siromašnim životima.
***
PRIJATELJ
Dugo očekivani rastanak završava se danas.
Još jedan deo života iza nas.
Više nećete dolaziti vozom da nas posjetite
da pokušam reći čvrstim dahom
dok ne dobijemo neobjašnjivo.
Danas sudbina želi da ti budeš prvi
da otkrije skriveno.
Saznaćeš istinu, ti, sama, na drugoj obali.
***
RAJSKO DRVO
Rajsko drvo nas je sklonilo
između voćnjaka i kuće.
njegovo pepeljasto lišće
činilo se da dodiruje polumjesec,
nebeski svod, tada tako blizu,
i zivele zvezde
u našim očima seoske dece,
blizu prirode.
Sećam se zalazaka sunca
ispod drveta i njegove arome,
gde su me jednog dana objavili
isporuka kovčega
sa haljinama moje majke,
koga nisam poznavao
***
STRAST POTREBNOG DANA
U satima tuga gomila
za prošlo vrijeme,
za život koji bih mogao povećati
u neumornoj borbi.
Ovo su bitke
prošlosti i sadašnjosti,
a da to nije moguće
popravi sta je nestalo...
Jaki moji srčani udari i snovi,
podstiče na buđenje radosti,
na strast potrebnog dana,
u drugom svetu koji me sada prima,
koga volim i koga se bojim, i čini me nemirnim,
u kojoj pijem gutljaj po gutljaj,
u slučaju da ih nije bilo više.
***
SNAPSHOT
Ruku pod ruku sa mojim ocem duž graciozne avenije
u potrazi za prijateljem kojeg smo konačno vidjeli.
Bio je sunčan mart i prišao je fotograf
spreman da zaustavi tu scenu.
Naši dugi kaputi, osmijeh;
elementarnu radost postojanja
zauvek obeležen crno-belim.
On je predvodio kapiju Alcale,
sa svojim ružičastim i sivim bojama na kamenu,
okružen nevinom atmosferom.
Prošlo je više od trideset godina
i prolazim kroz mjesto autom;
Dok prolazim, pocrnjele kamene arkade,
njegov drski sjaj nesvestan žurbe.
Idem da vidim svog prijatelja, starog i samog.
Nemirno je prolece, bez fotografa,
a moj otac nije.
***
SHAKESPEARE NIJE IMAO BICIKL
Bio je pešak ljubavi u Stratfordu,
Shakespeare nije imao bicikl;
podignuti zemljani vrtlozi
u gorućoj radosti
da pređe udaljenosti
i vrati se kući
od Anne Hathaway,
koji je čekao i ponudio zagrljaj
svom vjernom hodočasniku.
Sada momci
Stratford Lovers,
oni pretražuju put,
ali nema više znakova:
izbrisalo ih je toliko mnogo bicikala
koje samo vazduh čuva
uspomene netaknute,
žive palpitacije
iz srca mladog čoveka.
Izvor: web stranica autora.