Alejandrina ljubav

Lik čija je poezija nadmašila i govor i tišinu. Žena koja je glagol učinila plodom, nastojeći razumjeti nešto što je uvijek bilo iznad svega. Tišina i riječ, kod pjesnika koji je do silaska bio čista strast. Žena koja je samo željela doći do dna. Svaka radnja, svaka rečenica, svaka riječ, u Aleksandra Pizarnik tražio je značenje koje je bilo njegovo vlastito, iako superiorno u odnosu na ono neznatno, u odnosu na ono zemaljsko što je predloženo kao formula za nešto što nikada nije izgledalo kao dopuna, već samo za ostatak bitnog. Poezija kao suština života. Poezija kao život.

I među svim svojim strastima, Alejandra je svoju ljubav ukrstila sa ljubavlju prema Silvina Ocampo. Alejandra je voljela Silvinu kao niko drugi. Mnogi vezu mogu smatrati lezbijkom. Ja to samo smatram čistim, mnogo višim od onoga što granice seksualne definicije mogu odrediti. Alejandra je uvek bila izvan nje. A kao znak te strasti ostavljam ovo pismo, napisano 1972. godine, upućeno tadašnjoj supruzi Bioya Casaresa. Nadam se da ćete uživati ​​jednako kao i ja svaki put kad je ponovo pročitam.

«BA 31/1/72
ma très chère,
Veoma tužan dan kada sam vam telefonirao da ne čujete ništa drugo osim lažnih, nedostojnih glasova koji potječu od stvorenja koja su izrađivači golema stvorili ispred ogledala (usp. Von Arnim).
Ali ti, ljubavi moja, ne zaboravi me. Znate koliko i iznad svega patim. Možda oboje znamo da te tražim. Bilo kako bilo, evo muzičke šume za dvije vjerne djevojke: S. i A.
Napiši mi, draga. Treba mi lijepa sigurnost da si ovdje, ici-bas pourtant [ovdje dolje, međutim]. Nevoljko prevodim, moja astma je impresivna (za proslavu sam otkrila da Martu smeta buka mog bolesnog disanja) Zašto, obožavala je Silvina, neka sranja dobro dišu, a ja ostajem zaključana, ja sam Fedra i ja sam Ane Frank?
U subotu, u Bécquaru, utrkivao sam se na motociklu i srušio. Sve boli (ne bi škodilo da me dodirnete - i ovo nije laskava fraza). Kako nisam želio uzbuniti ljude u kući, nisam ništa rekao. Ležao sam na suncu. Onesvijestio sam se, ali srećom niko nije znao. Volim da vam kažem ove naježene kože jer me samo vi slušate. A tvoja knjiga? Moja je upravo izašla. Divan format. Šaljem ga Posadasu 1650, koji će mu, budući da je Quintanin ljubavnik, prenijeti između gađenja i izbora.
Poslao sam vam i venecuelansku bilježnicu s ne znam kakvom degutantom [neugodnom] (kako kažu). Ali neka vas uređuju za 15 dana (...) Mais oui, je suis une chienne dans le bois, je suis avide de jouir (mais jusqu'au péril extrême) [Ali da, kujica sam u šumi, željna uživanja (ali do krajnje opasnosti)]. Oh Sylvette, da jesi. Naravno da bih ti poljubio ruku i zaplakao, ali ti si moj izgubljeni raj. Ponovo pronađena i izgubljena. Jebeš Grko-Rimljane. Obožavam tvoje lice. I vaše noge i, surtout (bis 10) vaše ruke koje vode do kuće sjećanja-snova, utkane u onkraj istinske prošlosti.
Silvine, svoj život (u doslovnom smislu) napisao sam Adolfitu da naše prijateljstvo ne spava. Usudila sam se da ga molim da vas poljubi (malo: 5 ili 6 puta) zbog mene i mislim da je shvatio da vas volim BEZ OSNOVE. Volim ga, ali on je drugačiji, znaš, zar ne? Osim toga, divim mu se, tako je drag, aristokratski i jednostavan. Ali to nisi ti, mon cher amour. Ostavit ću te: umirem od vrućice i hladno mi je. Volio bih da si gola pored mene i čitaš svoje pjesme naglas. Sylvette mon amour, uskoro ću ti pisati. Sylv., Znam šta je ovo pismo. Ali imam mistično povjerenje u tebe. Osim toga, smrt tako blizu mene (tako bujna!) Me tlači. (…) Sylvette, to nije groznica, to je beskrajno ponovno spoznanje da si divna, sjajna i preslatka. Napravite mi malo mjesta u sebi, neću vam smetati. Ali volim te, oh, ne možeš zamisliti kako se naježim kad se sjetim tvojih ruku koje nikada više neću dodirnuti ako ti se ne sviđa, jer to već vidiš, seksualnost je uz to i "treća strana". U svakom slučaju, ne nastavljam. Šaljem vam 2 biblioteke songunculi meos - ozbiljna stvar. Ljubim vas kao što znam ruski (sa francuskim i korzikanskim varijantama).
Ili vas ne ljubim, ali vas pozdravljam, prema vašem ukusu, kako želite.
Podnosim. Uvijek sam rekao ne jednom da kažem bolje da.
Budite oprezni: ovo pismo pitate t'en foutgre i ja ću vam odgovoriti [možete ovo pismo staviti u dupe i odgovoriti mi o] veliki mravi.
Sylvette, ti si la seule, l'unique. Mais ça il faut Reći ću mu: Jamais tu ne rencontreras quelqu'un comme moi –Et tu le sais (tout) (Et maintenant je pleure.
[Sylvette, ti si jedina, ti si jedina. Ali treba reći: nikad nećeš naći nikoga poput mene. I da znate (sve). I sad plačem]
Silvina me izliječi, pomozi mi, nije moguće biti takvo mučenje-)
Silvina, izliječi me, nemoj da moram sada umrijeti. "


Sadržaj članka pridržava se naših principa urednička etika. Da biste prijavili grešku, kliknite ovdje.

Komentar, ostavi svoj

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

*

  1. Za podatke odgovoran: Miguel Ángel Gatón
  2. Svrha podataka: Kontrola neželjene pošte, upravljanje komentarima.
  3. Legitimacija: Vaš pristanak
  4. Komunikacija podataka: Podaci se neće dostavljati trećim stranama, osim po zakonskoj obavezi.
  5. Pohrana podataka: Baza podataka koju hostuje Occentus Networks (EU)
  6. Prava: U bilo kojem trenutku možete ograničiti, oporaviti i izbrisati svoje podatke.

  1.   gabrielle rekao je

    Kako znate da je to bila čista veza i da je to bilo prevladavanje, ne znam šta i ne znam šta. AP je bio izvrstan pjesnik, ali i ljudsko biće i usput uz dosta problema. Pobrinimo se i zadržimo posao. Ta se romantizacija prokletog pjesnika i njegovog načina ljubavi već dogodila.